TRAGOVI VELIKIH OTKRIĆA

Do nekih otkrića  došlo se slučajno, mnoga su rezultat razmišljanja, posmatranja, eksperimentisanja i proračunavanja, a do nekih se došlo prisvajanjem. Prisvojena otkrića su najčešća i najisplativija. U novijoj istoriji takva otkrića obično donose Nobelove nagrade.

                    Dr Simo Jelača

Aristarhos - Kopernik - Kepler

Još dok je radio u Aleksandrijskoj biblioteci (280-260. godine pre Hrista), poznati grčki astronom Aristarhos otkrio je da se zemlja okreće oko sunca, a ne obrnuto sunca oko zemlje, heliocentričnom putanjom od zapada prema istoku. Kretanje sunca oko zemlje tumačeno je samo kao očigledno. Takođe je tvrdio da su godišnja doba na zemlji rezultat zemljine ekliptike. Ekliptika je prividna orbita Sunčevog kretanja i nebeskog ekvatora tokom godine. Ove se seku  u dve tačke, a kada Sunce dođe u te tačke, nastupaju ravnodnevice.

Na nesreću civilizacije, Aristarhova učenja su nestala, zajedno sa mnogim drugima, u požaru aleksandrijske biblioteke 392. godine. Usledilo je mračno doba civilizacije, kada je dolaskom hrišćanstva Katolička crkva zabranila objavljivanje svih naprednih ideja i naučnih dostignuća, osim Svetog pisma, punih 15 vekova 

Nikolas Kopernik (1473-1543), poljski astronom, takođe i sveštenik, objavio je svoje delo Komentarius 1543. godine, dok je još ležao na samrtnoj postelji Utom delu tvrdio je da se sve planete Sunčevog sistema okreću oko Sunca, a ne obrnuto, kao što je bilo do Aristarhovog učenja (384-322. pre Hrista). Do objavljivanja Kopernikovog dela, njegove ideje su kružile samo među ličnim prijateljima. Kopernik je takođe tvrdio da se zemlja, istovremeno, okreće oko svoje ose 24 sata, dok njeno putovanje oko Sunca traje godinu dana. Katolička crkva zabranila je objavljivanje Kopernikove teorije sve do 1616. godine, mada je široj javnosti stigla tek 1835. godine, skoro tri veka posle Kopernikove smrti. Od tada je prihvaćena u celom svetu, ali tek nakon potvrde Keplera (Johanes Kepler 1571-1630). Godine 1609. Kepler je  utvrdio da se planete Sunčevog sistema kreću oko Sunca po eliptičnim orbitama.

Ako se danas zna, a zna se, da su teorije Kopernika i Keplera potpuno identične onima koje je izneo Aristarhos 17 vekova pre njih, nije li moguće pretpostaviti da su i Kopernik i Kepler imali pristup Aristarhovom znanju?

Galilei - Hajgens - Huk - Njutn

Italijanski naučnik Galileo Galilei (1564-1642) ispitivao je ubrzanja tela bačenih sa nagnute kule u Pizi, tokom čega je došao do zaključka da gravitaciono privlačenje zemlje utiče na sva tela. Ovo znanje je kasnije poslužilo Njutnu (Isak Njutn 1642-1727) da razradi opšti zakon Univerzalne gravitacije, koji će biti prihvaćen kao jedno od najvećih ljudskih dostignuća, a on kao jedan od najvećih umova ljudske civilizacije.

Holandski matematičar i fizičar Kristijan Hajgens (1629-1695) prvi je tvrdio da se svetlost ponaša kao talas, što je objavio 1690. godine u svom delu ‘’Traite de la Lumiere’’ (Svetlosni tretman), koji predstavlja odraz i prelamanje svetlosti. Takvo shvatanje bilo je zanemareno čitav vek, sve dok ga ponovo nije potvrdio Tomas Jang (1773-1829). Robert Huk (1635-1703) tada je tvrdio da se Isak Njutn u početku suprotstavljao ideji Kristiana Hajgensa, da bi je kasnije isto izložio kao svoju (1: 2). Huk je takođe tvrdio da je on (Robert Huk) prvo predložio zakon univerzalne gravitacije i predao ga Njutnu na uvid, a ovaj (Isak Njutn) ga je objavio kao svoj 1680. godine (2). I upravo to je donelo Njutnu najveću naučnu slavu.

U nauci je zapisano da je astronomska nauka koračala veličanstvenim koracima u delima Galileja, Kopernika, Keplera i Huajensa. Njutn je svoje dokaze o Univerzalnom zakonu gravitacije predstavio u svom delu ‘’Matematički principi prirodne filozofije’’, poznatijem samo kao ‘’Principia’’. Njutn je gravitaciju definisao kao uzajamno privlačenje svih tela u prirodi, proporcionalno njihovim masama i obrnuto proporcionalnu kvadratima njihovih rastojanja. Tako je Njutn s izvanrednom tačnošću objasnio Keplerove eliptične orbite planeta oko Sunca.

Njutn (1642-1727) je takođe objasnio zakone kretanja na osnovu Galilejovih nalaza. Prema prvom Zakonu o tela u stanju mirovanja ili kretanja pravolinijskom putanjom konstantnom brzinom, ono nastoji da nastavi ta stanja dok ih druge sile ne izvedu iz tih stanja. Prema drugom Zakonu kretanja sila koja izaziva kretanje jednaka je proizvodu mase i ubrzanja tela, a prema trećem Zakonu kretanja sila akcije jednaka je sili reakcije. Zapisano je da je Njutn bio vrlo sistematičan i detaljno je proučavao naučne postavke. Tako je dao ogroman doprinos nauci vrlo preciznom metodom izračunavanja položaja planeta u Sunčevom sistemu u bilo kom periodu najudaljenije prošlosti i budućnosti. Nauka je prihvatila Njutna kao jednog od najvećih umova svih vremena, mada postoje mišljenja koja ukazuju da se nije previše trudio za svoja dostignuća.

Njutn je za sebe rekao: „Ako sam video dalje od drugih, to je zato što sam stajao na ramenima divova“. Ipak, možda je najbolju ocenu o Njutnu izrazio naš Milutin Milanković, koji je napisao: „Njutnova Principija sa svojim sadržajem zauzima prvo mesto među svim delima naučne literature. Jer u tom delu je objavljen opšti zakon prirode, kome se pokorava ceo univerzum, a takođe i zato što se pokreti svih nebeskih tela pokoravaju ovom zakonu sa apsolutnom matematičkom tačnošću, tako da njihovim izračunavanjem usput možemo pratiti drevnu prošlost i daleku budućnost. Zbog toga je Njutnovo delo i danas vrhunac tačnih nauka, uzor pozitivne filozofije i ponos čovečanstva dokle god moć doseže. Tvorac ovog dela smatra se najlepšim primerom ljudskog genija“.

Svon - Edison

Tomas Alva Edison (1847-1931) se smatra svetskim rekorderom po broju registrovanih patenata, 1093. Pored jednosmerne struje, zaslužan je i za pronalazak prve električne sijalice. Međutim, manje je poznato da je engleski fizičar i hemičar Džozef Svan (1824-1914) bio pravi pionir električnog osvetljenja i fotografije. Prvu električnu sijalicu napravio je skoro četvrt veka pre Edisona 1860. godine. Dvadeset i tri godine kasnije, Tomas Edison i Džozef Svan su 1883. godine osnovali zajedničku kompaniju za električno osvetljenje ‘’Edison & Svan Junaited’’ i započeli masovnu proizvodnju sijalica.

Poznato je da je Edison bio izuzetno vredan, provodio je 14-16 sati dnevno u svojoj fabrici. To je zahtevao i od svih svojih saradnika, pre svega inženjera. A kako je relativno rano stekao dovoljan kapital, imao je moć da izume svih svojih saradnika prijavi pateentnom zavodu samo kao svoja. Između ostalih, koristio je znanje Nikole Tesle, koji ga je ubrzo napustio kao poslodavca. Tu je i Alekandar Graham Bell (1847-1922), osnivač ‘’AT&T’’ kompanije. Očigledno je da je Belov telefon poboljšan ugradnjom Edisonovih karbonskih provodnika, za koje se pretpostavlja da su Belov sopstveni izum..

Pupin - Markoni - Roentgen - Tesla

Kada je Mihajlo Pupin (1858-1935) u jednom od svojih govora pohvalio Dobrovolskog i Brauna za praktičnu primenu Teslinih naizmeničnih struja, Teslina reakcija je bila da su ga njih dvojica pokrali (8). Kada je Tesla 1892. godine najavio mogućnost slanja visokofrekventnih struja na neograničene udaljenosti i potvrdio mogućnost slanja telefonskih poruka preko transatlantskog kabla, Pupin se tome usprotivio. Ubrzo nakon toga, Pupin je 10. februara 1894. godine podneo svoju patentnu prijavu za višelinijsku telefoniju. Ta prijava je, međutim, odbijena s obrazloženjem da je predsednik patentnog zavoda Džon Saimour istu sadržao u Teslinom patentu i zastupao multiplikaciju Teslinih kola i ne postoji osnova za dodeljivanje patenta Pupinu.

Poznato je da je Tesla podneo dva patentna zahteva u oblasti radija 2. septembra 1897. godine (br. 645516 i 649621) i da su mu oba odobreni 1900. godine. Tesla je o istom održao predavanje u Udruženju elektroinženjera Amerike, kome je takođe prisustvovao i Guglielmo Markoni (1874-1937). Tada je Markoni podneo prijavu za patent (br. 763772) 10. novembra 1900, koja je odbijena. Nakon penzionisanja predsednika Džona Sajmura, Markoni je ponovo podneo zahtev za radio patent, što je i priznato. Za isti mu je dodeljena Nobelova nagrada za fiziku 1911. godine. Konačno, odlukom Vrhovnog suda Sjedinjenih Država br. 6369 od 21. juna 1943. godine Markonijev patent je poništen u korist Tesle, kome je dat prioritet. Na nesreću Tesle, odluka američkog suda stigla je prekasno, Tesla je preminuo pre toga, 7. januara 1943 (8: 9; 21). U svojoj knjizi Mark Seifer. piše da je Tesla bio svestan piratskih aktivnosti Markonija i Pupina. Tesla je Markonija nazvao parazitom i mikrobom opake bolesti, a za Pupina je rekao da mu je stavio Markonija na uslugu, zauzimajući pogrešnu stranu.

Postoji zapis prema Teslinoj tužbi sa Drurijem Kuperom da je on (Tesla) 1897. godine izveo prvi eksperiment bežičnog slanja poruke od Hustona do Vest Pointa (oko 30 milja) pred oko 3000 gostiju svih profesija, kada je demonstrirao i teledirigovano upravljanje.

Postoje podaci da je Tesla eksperimentisao sa specijalnim zracima (rendgenski zraci) već 1892. godine, što je takođe objavio pred Udruženjem elektroinženjera i predstavio slike svoje ruke i zgloba. Tesla datom izumu nije pridao dužni značaj, snimke je izgubio u fioci u radionici i izgoreli su u požaru njegove prve laboratorije. Nemački fizičar Vilhelm Konrad Roentgen (1845-1923) patentirao je pronalazak rendgenskih zraka 28. decembra 1895. godine, za šta je 1901. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Mileva Marić - Albert Ajnštajn

Tim MkKaski piše da je Albert Ajnštajn (1879-1955), objavljujući svoje delo u Analen der Fizik 1905. godine, spomenuo Italijana Mikela Besoa, koji ga je doveo u kontakt sa određenim industrijalcem Olintom de Prettoom. I da je Olinto de Preto objavio svoje delo u Italiji 16. juna 1903. i 27. februara 1904. u ‘’Atti Reale Instituto Veneto di Sciens’’, godinu i po dana pre Ajnštajnovog, u kojem je objavio formulu E = ms², koja je Albertu Ajnštajnu donela svetsku slavu, kao tvorcu Teorije relativiteta. Dr Umberto Bartoči, profesor matematike na Univerzitetu u Peruđi u svojoj knjizi „Albert Einstein e Olinto de Pretto: La vera storia dela formula pin 'famosa del mondo“ (Albert Ajnštajn i Olinto de Pretto: Istinita priča o najvažnijoj formuli u svetu) citirao je delo Olinte de Pretto u potpunosti, navodeći tvrdnju Olinte de Pretto da kilogram bilo koje materije ima ogromnu energiju. Albert Ajnštajn je znao italijanski i imao je pristup delu Olinte de Pretto, koji je i sam komentarisao pitanje potpune ispravnosti pomenute formule.

Postoji literatura da je Mileva Marić doktorirala kod profesora Fredrika Brauna na Švajcarskoj politehnici 1901-1905 (3; 11; 12). Dalji navodi ukazuju da je ista disertacija nestala (može se verovati da je uklonjena kako ne bi naškodila „geniju“). Inače, Specijalna teorija relativiteta u nauci se naziva i Poinkar-Ajnštajnovom, s obzirom da je Henri Poenkar (1854-1912), francuski matematičar i fizičar, njen koautor.

Na osnovu gore navedenog, moguće su pretpostavke o primatu u postavci Teorije relativiteta i poznatoj formuli E = ms², između Mileve Marić Ajn- štajn, Olinta de Pretta i Alberta Ajnštajna. Jedno je sigurno da je Albert Ajnštajn objavio sva svoja zajednička dela sa Milevom Marić - Ajnštajn samo pod svojim imenom, što ga je uzdiglo na pijedestal svetskog besmrtnika, kao najslavnijeg uma dvadesetog veka. Dobitnik je i Nobelove nagrade za fiziku 1921. godine za Fotoelektrični efekat, za koji nema sumnje da ga je matematički definisala Mileva Marić . Mileva Marić je ostala u naučnom svetu bez odgovarajućeg priznanja, u senci Alberta, koja se najčešće spominje samo kao njegova prva supruga.

Lisa Meitner - Otto Han

Lisa Meitner (1878-1968), austrijsko-švedski fizičar, prva je u svetu koja je eksperimentalno ostvarila cepanje atoma uranijuma, uz oslobađanje ogromne energije, prema formuli E = m s². Njen dugogodišnji saradnik Otto Han (1879-1968), nemački fizičar i hemičar, namerno je pogrešno informisao Nobelov komitet, ne dajući Lisi zasluge za način na koji je za sebe prigrabio Nobelovu nagradu 1944. godine i njegov saradnik Fric Strasman.

Tek u najnovijoj biografiji Lise Meitner, autorke Rut Levin Sime 1996, objašnjen je pravi doprinos Lise Meitner, a element atomskog broja 109 Periodnog sistema elemenata imenovan je u njenu čast ‘’Meitnerium’’.

Na osnovu otkrića Lise Meitner, napravljena je prva atomska bomba, iako se Lisa nadala da će se ista koristiti isključivo u mirnodopske svrhe. Za Lisu Meitner, Albert Ajnštajn je rekao da je ona Nemačka Marija Kiri.

Rozalind Franklin - Džems Votson

Rosalind Franklin (1920-1958) prva je utvrdila strukturu deoksiribonukleinske kiseline (DNK) 1952. godine, kojom je objasnila prenos naslednih osobina hromozomima i dala ključno objašnjenje porekla života na zemlji.

Džems Dejvi Vatson (r. 1928) i Francis Hari Kompton Krik (1916-2004) tajno su uklonili informacije od Morisa Huga Frederika Vilkinsa (1916-2004) i Nobelovog odbora, čime su Nobelovu nagradu za medicinu iz 1962. godine zaradili samo za sebe.

Rosalind Franklin nije dobila dužno priznanje za svoga života, čak ni nakon prerane smrti. U svom istraživačkom radu prva je primenila kristalografsku metodu određivanja strukture molekula pomoću rendgenskih zraka i tako definisala strukturu dvostruke spirale DNK. Kada je svoje neobjavljene rezultate istraživanja predstavila Džejmsu Votsonu i Morisu Vilkinsu, oni su ih čuvali i, bez njenog znanja, objavili kao svoje 1953. godine. Votson i Vilkins su svetu predstavljeni kao autori dvostruke spirale DNK, izostavljajući bilo kakvo priznanje istinske autorke Rosalind Franklin.

Eto, svi prednji navodi potvrđuju navode u pred-tekstu da su najveća ljudska otkrića uglavnom bespravno prisvajana (pokradena) i za ista dobijena najveća naučna priznanja, čak i Nobelove nagrade. U današnjem svetu obični ljudi se sude za banalne krađe, čak i hrane, a svetski priznati naučnici proglašavaju svetskim naučnim velikanima.

***Napomena: autor je uz rad priložio i listu literature i imena autora, koju je koristio u svom istraživačko naučnom radu, ali zbog velikog broja linkova, taj dodatak nismo mogli objaviti zbog bezbednosti sajta. 

PODELITE OVAJ TEKST NA: