detalj slike: KRK Art dizajn

ZNAMENITOSTI I LEPOTE KANADE

(ZAPADNA KANADA)

KANADSKI GLEČERI

Kanadski sever sa 105.000 km2 glacijalne teritorije, drugi je po veličini u svetu, posle Antarktika, pod stalnim ledom. Nažalost, usled brzih klimatskih promena preti mu opasnost brzog otapljanja i da ovaj deo prirode postane poražavajući. ‘’Atabaska glečer’’ jedan je od šest kolumbijskih ledenih polja u kanadskim ‘’Stenovitim planinama’’. Ovaj glečer vremenom nestaje, po 5 m godišnje i već ga je nestalo oko 1.5 km. Kako je blizu ‘’Džasper parka’’ i Benfa lak mu je pristup. Ivice glečera lako su pristupne, ali se penjanje na njega ne preporučuje, zbog skrivenih pukotina. Glečer je dugačak 6 km i prostire se na površini od 6 km2, a debljina leda mu je 90 do 300 m.

Glečeri u Britiš Kolumbiji i Alberti imaju veliki prirodni značaj, zbog voda koje otpuštaju tokom toplih meseci. Lanac glečera u Kanadi prostire se u dužini od 1350 km i obuhvata površinu od oko 170.000 km2. Najviši vrh glečera je ‘’Robson vrh’’, 3854 m nadmorske visine. Najveće ledeno polje je ‘’Kolumbija Ajsfild’’ 325 km2, a Atabaska glečer je najveći od šest Ledenih ploča u sastavu Džasper parka. Iako godišnje ima oko 7 m snežnih padavina ipak lagano nestaje i računa se da će potpuno nestati za 150 godina. Trenutno svi glečeri u svetu pokrivaju oko 10% površine zemlje (14,9 miliona km2). Dve najveće ledene ploče nalaze se na zemljinim polovima, na Antarktiku i Severni pol sa Grenlandom.

Od postanka zemlje poznate su četiri glacijacije (Formiranje glečera) i svaka je trajalo oko 100.000 godina, a ovi periodi razdvajani su dugim toplim periodima.

Glečeri se u dolinama kreću brzinom oko 1 m/dan. Oni se formiraju sabijanjem leda, a usled ogromnih pritisaka u pukotinama zadržavaju plavu boju. Autor je posetio ‘’Mendelhal glečer’’ u Aljasci, 2008. godine.

Atabaska glečer

VANKUVER

Primorski grad i luka Britiš Kolumbije, Vankuver (Vancouver), ima oko 600.000 stanovnika, kao osmi grad po veličini u Kanadi. Etnički i jezički različit je od ostalih kanadskih gradova, sa 52% stanovništva čiji prvi govorni jezik nije engleski, pretežno je kineski. Vankuver je veoma gusto naseljen grad, sa oko 5.150 stanovnika po kvadratnom kilometru.

Jedno od najvećih blaga Vankuvera je ‘’Stenli park’’, površine 1001 hektara, na poluostrvu, okružen okeanom. -Velik je, kako mi reče moj drugar Vaso, kao Slovenija. U Stenli parku su duge pešačke i biciklističke staze za šetnje i vožnje biciklova, akvarijum, jezero i bašta ruža. U parku su brojni ‘’Totem stubovi’’ neki su podignuti pre više od 100 godina. Arheološki nalazi ukazuju na poreklo Aboridžinal ljudi ovde od pre 8 do 10 hiljada godina.

Klima u Vankuveru je blaga, ali sa mnogo kišnih perioda. U Vankuveru je rođen ‘’Grin pis’’ 1971. godine. Među gradovima sa najboljim uslovima za život Vankuver je na trećem mestu u svetu i spada u deset najčistijih gradova. Od vankuverske populacije 35% nisu rođeni u tom gradu. Najviše ih je iz Kine. U Vankuveru postoji bazen dužine 137,5 m, zapremine kao tri olimpijska bazena. Vankuver je, sa Vistlerom bio domaćin Zimskih olimpijskih igara 2010. godine, a domaćin Svetske izložbe ‘’Ekspo‘86’’ 1986. godine. U Vankuveru se nalazi ‘’Čajna taun’’ drugi po veličini u svetu, posle Sanfranciska.

Totem stubovi u Stenli parku

VIKTORIJA

Viktorija, glavni grad Britiš Kolumbije, je čist i šarmantan grad, lociran na ostrvu Vankuver, stecište mnogobrojnih posetilaca iz celoga sveta. Viktorija je kapija na Pacifiku, sa najblažom klimom u Kanadi, poznata u čitavom svetu po svojim cvetnim vrtovima. Veoma je lep priobalni pojas grada, izvanredan za večernje šetnje sa kupovinom, za posmatranje uličnih izvođača umetničkih igara i za provode u brojnim restoranima. Hotel ‘’Ekspres’’ jedna je od najlepših građevina i tu su ugošćeni mnogi svetski državnici, kraljevi i kraljica Elizabeta druga. Ako ste posetilac Viktorije preporučuje vam se da se malo duže zadržite u centru grada, gde ćete videti oko 1500 korpi cveća, koje vise u svim ulicama, i ukrašavaju ovaj predivni grad. Zgrada Parlamenta ima na svojim fasadama 3560 ukrasnih sijalica, od kojih zgrada blješti tokom noći.

Viktorija se smatra ‘’Gradom baštom’’, jer je bgata cvećem i zelenilom na svakom koraku. Prema zvaničnim informacijama u Viktoriji postoji oko 800 registrovanih tehnoloških firmi, koje godišnje donose prihod od oko dve milijarde dolara. Na ostrvu Vankuver ima i 2855 farmi, koje grad i okolinu snabdevaju zdravim životnim namirnicama. U gradu Viktoriji je druga najbogatija kolekcija izijskih umetnosti u Kanadi. ‘’Bučard gardens’’ bašta prima svake godine oko milion posetilaca i po svom stečenom renomeu jedna je od najistaknutijih istitucija nacionalne istorije Kanade. Veoma istaknut je i ‘’Rojal Museum’’, a Viktorija ima najviše u svetu samostojećih ‘’Totem stubova’’, delo i zadužbina Aboridžinal naroda. Svakog februara stanovnici Viktorije broje svoje cvetove u kućama i baštama i rekord je upisan 21 milion cvetova u jednoj godini. Otuda, zaista, nije neobično da se grad Viktorija smatra ‘’Cvetnom baštom sveta’’.

Stigavši do kraja Zapada, tu se nalazi plaža ‘’Long Bič’’, kraj Kanade. I na kraju, pa ima li još nešto lepše od života u prijatnoj klimi, biti stalno okružen cvećem, dok do vas svakodnevno dopire miris mora. Logično je onda pčekivanje da svaki strani posetilac Kanade dolazi da vidi prirodno prelepu zemlju, zemlju dobrih ljudi, i da se oseća veoma prijatno. Dobro došli u Kanadu.

Cvetna bašta u Viktoriji

PODELITE OVAJ TEKST NA: