О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ КАНАДЕ (ЗАПАДНА КАНАДА)

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ КАНАДЕ

(ЗАПАДНА КАНАДА)




КАНАДСКИ ГЛЕЧЕРИ


Канадски север са 105.000 км2 глацијалне територије, други је по величини у свету, после Антарктика, под сталним ледом. Нажалост, услед брзих климатских промена прети му опасност брзог отапљања и да овај део природе постане поражавајући. ‘’Атабаска глечер’’ један је од шест колумбијских ледених поља у канадским ‘’Стеновитим планинама’’. Овај глечер временом нестаје, по 5 м годишње и већ га је нестало око 1.5 км. Како је близу ‘’Џаспер парка’’ и Бенфа лак му је приступ. Ивице глечера лако су приступне, али се пењање на њега не препоручује, због скривених пукотина. Глечер је дугачак 6 км и простире се на површини од 6 км2, а дебљина леда му је 90 до 300 м.

Глечери у Бритиш Колумбији и Алберти имају велики природни значај, због вода које отпуштају током топлих месеци. Ланац глечера у Канади простире се у дужини од 1350 км и обухвата површину од око 170.000 км2. Највиши врх глечера је ‘’Робсон врх’’, 3854 м надморске висине. Највеће ледено поље је ‘’Колумбија Ајсфилд’’ 325 км2, а Атабаска глечер је највећи од шест Ледених плоча у саставу Џаспер парка. Иако годишње има око 7 м снежних падавина ипак лагано нестаје и рачуна се да ће потпуно нестати за 150 година. Тренутно сви глечери у свету покривају око 10% површине земље (14,9 милиона км2). Две највеће ледене плоче налазе се на земљиним половима, на Антарктику и Северни пол са Гренландом.

Од постанка земље познате су четири глацијације (Формирање глечера) и свака је трајало око 100.000 година, а ови периоди раздвајани су дугим топлим периодима.

Глечери се у долинама крећу брзином око 1 м/дан. Они се формирају сабијањем леда, а услед огромних притисака у пукотинама задржавају плаву боју. Аутор је посетио ‘’Менделхал глечер’’ у Аљасци, 2008. године.


Атабаска глечер



ВАНКУВЕР


Приморски град и лука Бритиш Колумбије, Ванкувер (Vancouver), има око 600.000 становника, као осми град по величини у Канади. Етнички и језички различит је од осталих канадских градова, са 52% становништва чији први говорни језик није енглески, претежно је кинески. Ванкувер је веома густо насељен град, са око 5.150 становника по квадратном километру.

Једно од највећих блага Ванкувера је ‘’Стенли парк’’, површине 1001 хектара, на полуострву, окружен океаном. -Велик је, како ми рече мој другар Васо, као Словенија. У Стенли парку су дуге пешачке и бициклистичке стазе за шетње и вожње бициклова, акваријум, језеро и башта ружа. У парку су бројни ‘’Тотем стубови’’ неки су подигнути пре више од 100 година. Археолошки налази указују на порекло Абориџинал људи овде од пре 8 до 10 хиљада година.

Клима у Ванкуверу је блага, али са много кишних периода. У Ванкуверу је рођен ‘’Грин пис’’ 1971. године. Међу градовима са најбољим условима за живот Ванкувер је на трећем месту у свету и спада у десет најчистијих градова. Од ванкуверске популације 35% нису рођени у том граду. Највише их је из Кине. У Ванкуверу постоји базен дужине 137,5 м, запремине као три олимпијска базена. Ванкувер је, са Вистлером био домаћин Зимских олимпијских игара 2010. године, а домаћин Светске изложбе ‘’Експо‘86’’ 1986. године. У Ванкуверу се налази ‘’Чајна таун’’ други по величини у свету, после Санфранциска.

Tотем стубови у Стенли парку




ВИКТОРИЈА


Викторија, главни град Бритиш Колумбије, је чист и шармантан град, лоциран на острву Ванкувер, стециште многобројних посетилаца из целога света. Викторија је капија на Пацифику, са најблажом климом у Канади, позната у читавом свету по својим цветним вртовима. Веома је леп приобални појас града, изванредан за вечерње шетње са куповином, за посматрање уличних извођача уметничких игара и за проводе у бројним ресторанима. Хотел ‘’Експрес’’ једна је од најлепших грађевина и ту су угошћени многи светски државници, краљеви и краљица Елизабета друга. Ако сте посетилац Викторије препоручује вам се да се мало дуже задржите у центру града, где ћете видети око 1500 корпи цвећа, које висе у свим улицама, и украшавају овај предивни град. Зграда Парламента има на својим фасадама 3560 украсних сијалица, од којих зграда бљешти током ноћи.

Викторија се сматра ‘’Градом баштом’’, јер је бгата цвећем и зеленилом на сваком кораку. Према званичним информацијама у Викторији постоји око 800 регистрованих технолошких фирми, које годишње доносе приход од око две милијарде долара. На острву Ванкувер има и 2855 фарми, које град и околину снабдевају здравим животним намирницама. У граду Викторији је друга најбогатија колекција изијских уметности у Канади. ‘’Бучард гарденс’’ башта прима сваке године око милион посетилаца и по свом стеченом реномеу једна је од најистакнутијих иституција националне историје Канаде. Веома истакнут је и ‘’Ројал Мусеум’’, а Викторија има највише у свету самостојећих ‘’Тотем стубова’’, дело и задужбина Абориџинал народа. Сваког фебруара становници Викторије броје своје цветове у кућама и баштама и рекорд је уписан 21 милион цветова у једној години. Отуда, заиста, није необично да се град Викторија сматра ‘’Цветном баштом света’’.

Стигавши до краја Запада, ту се налази плажа ‘’Лонг Бич’’, крај Канаде. И на крају, па има ли још нешто лепше од живота у пријатној клими, бити стално окружен цвећем, док до вас свакодневно допире мирис мора. Логично је онда пчекивање да сваки страни посетилац Канаде долази да види природно прелепу земљу, земљу добрих људи, и да се осећа веома пријатно. Добро дошли у Канаду.


Цветна башта у Викторији


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"