|
|
SLIKE U TRANSU ALEKSANDRE ĐORĐEVIĆ | Ilija Šaula | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Slike u transu Aleksandre Đorđević
Ilija Šaula
Umetnički opus Aleksandre Đorđević doživljavam kao izveštaj sa lica mesta.
Aleksandrina pisana dela, proza i poezija, donose slike njenog nemira, briga, igre, životnog pečata i prostora u kome se sve to dešava. Aleksandra ne gura sebe u prvi plan, a na taj način autor najviše govori o sebi.
U njenom likovnom umetničkom svetu doživljavamo sličan efekat, možda za nijansu bogatiji jer nam je predstavljen u vizuelno estetskom obliku.
Kod Đorđevićke konfiguracija umetnosti uvek ide linijom neminovnosti, tu su neizbežni priroda i društvo, elementi koji čine život na Zemlji, manifestujući se u izrazu boja pomešanih sa njenim osećanjima.
Gde je mesto sa kojeg nam se javlja Aleksandra Đorđević?
Ne bih rekao da je veće od tobogana sreće kojim uzdah klizi iz duše u srce. Negde iz ugla svesti sa tačke gde se određuje smisao svemu. Aleksandra ne traži forme koje bi joj se predstavljale da ih slika, već jednom te istom obliku menja formu i prilagođava se željama onoga što želi da vidi, svesna da sva živa bića imaju dušu opterećenu životom, noseći ga kao štafetu u toj beskrajnoj trci. Centralno mesto u njenim umetničkim delima podjednako je namenjeno životinjama, ljudima, biljkama i stvarima.
Ambijentalno se sve podrazumeva, sve je pod kapom nebeskom, okruženo harmonijom boja prirode, svežinom vazduha, toplinom sunca, bistrinom vode, mirisom zemlje.
Osmesi se otimaju kao male radosti, rađaju se na dnu duše, neprestano vaskrsavajući.
Nagnuta je kroz prozor trajanja u nameri da zahvati svetlost pomešanu sa spektrom prirode i ponudi je u svojim delima kroz reč i sliku. Zahvalni smo što imamo priliku da nahranimo dušu nektarom njenog senzibiliteta. Upoznajte se, dragi čitaoče, sa umetnošću Aleksandre Đorđević, da mi ne biste bili zavidni.
|