|
|
|
СЛИКЕ У ТРАНСУ АЛЕКСАНДРЕ ЂОРЂЕВИЋ  | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Слике у трансу Александре Ђорђевић
Илија Шаула
Уметнички опус Александре Ђорђевић доживљавам као извештај са лица места.
Александрина писана дела, проза и поезија, доносе слике њеног немира, брига, игре, животног печата и простора у коме се све то дешава. Александра не гура себе у први план, а на тај начин аутор највише говори о себи.
У њеном ликовном уметничком свету доживљавамо сличан ефекат, можда за нијансу богатији јер нам је представљен у визуелно естетском облику.
Код Ђорђевићке конфигурација уметности увек иде линијом неминовности, ту су неизбежни природа и друштво, елементи који чине живот на Земљи, манифестујући се у изразу боја помешаних са њеним осећањима.
Где је место са којег нам се јавља Александра Ђорђевић?
Не бих рекао да је веће од тобогана среће којим уздах клизи из душе у срце. Негде из угла свести са тачке где се одређује смисао свему. Александра не тражи форме које би јој се представљале да их слика, већ једном те истом облику мења форму и прилагођава се жељама онога што жели да види, свесна да сва жива бића имају душу оптерећену животом, носећи га као штафету у тој бескрајној трци. Централно место у њеним уметничким делима подједнако је намењено животињама, људима, биљкама и стварима.
Амбијентално се све подразумева, све је под капом небеском, окружено хармонијом боја природе, свежином ваздуха, топлином сунца, бистрином воде, мирисом земље.
Осмеси се отимају као мале радости, рађају се на дну душе, непрестано васкрсавајући.
Нагнута је кроз прозор трајања у намери да захвати светлост помешану са спектром природе и понуди је у својим делима кроз реч и слику. Захвални смо што имамо прилику да нахранимо душу нектаром њеног сензибилитета. Упознајте се, драги читаоче, са уметношћу Александре Ђорђевић, да ми не бисте били завидни.
|
