detalj slike: KRK Art dizajn

Dva srca

Ona ima dva srca.

Ja, nijedno.

Dakle, kada umremo

imaćemo po jedno srce

a ljubav će, uprkos nama,

i dalje biti živa.

Hteo bih sve da ti kažem

Voleo bih sve pesmom da ti  kažem.

Da ti objasnim žeđ, slepu trku ka

otvorenom moru, ukus soli,

sudar sa neizbežnom stenom.

Voleo bih da mogu, ali moja je pesma

bila i jeste samo ti.

Sada samo mogu da ti pričam o praznini,

nemoj tami, ponoru, sećanju,

laganom oticanju tečne granice

između života i neživota,

između tvoje obožavane udobnosti

i ovog iskrivljenog kreveta

u ovoj praznoj sobi.  

Likvidirati

Bilo bi lepo, i veoma udobno,

potpuno likvidirati

propalo skladište.

Da kažem sve je,

spolja i iznutra

iznad i ispod,

apsurdno i prazno smeće.

Ali, postoje stvari,

predmeti, izgled

i gestovi koji ostaju

otvoreni i živi:

moja misao o tebi.

Neću biti

Rođen sam sa mrtvim nogama.

Neki ljudi se rode nasmejani,

Savršeno začešljani,

sa izgledom za jednrenje na dasci

ponašajući se kao plesači salse

ili flamenka.

Obradovao bih Montenja

mojim zdepastim i koščatim  nogama

nepomično na ivici kreveta

orijentisan samo na ponovno ujedinjenje

sa tačkom gde nisam bio i u kojoj

čim stignem, neću biti.

Ja sam ti

Nemam te, ja sam ti.

Ne posedujem te, ja te živim.

Živim kada sam tvoj dah.

Nisam gospodar ničega

čak ni vremena koje mi je

sudbina dodelila,

tela koje održavam živim

dok se svakog dana iznova rađa

i umire,

širom raširenih ruku.

Gospodar sam misli

koja spaja tebe i mene

ona je isti zagrljaj zatvorenih očiju

što nam vezuje ruke, prste,

misli, srca

Uprkos  praznini koja pritiska

I gura na pregradne zidove.

Naša srca uglas kucaju

Potvrđujući nepokolebljivost,

Žilavu doslednost nepostojanja.

Prevod sa engleskog: Valentina Novković, pesme su iz rukopisa autora po njegovom izboru

PODELITE OVAJ TEKST NA: