детаљ слике: КРК Арт дизајн

Два срца

Она има два срца.

Ја, ниједно.

Дакле, када умремо

имаћемо по једно срце

а љубав ће, упркос нама,

и даље бити жива.

Хтео бих све да ти кажем

Волео бих све песмом да ти  кажем.

Да ти објасним жеђ, слепу трку ка

отвореном мору, укус соли,

судар са неизбежном стеном.

Волео бих да могу, али моја је песма

била и јесте само ти.

Сада само могу да ти причам о празнини,

немој тами, понору, сећању,

лаганом отицању течне границе

између живота и неживота,

између твоје обожаване удобности

и овог искривљеног кревета

у овој празној соби.  

Ликвидирати

Било би лепо, и веома удобно,

потпуно ликвидирати

пропало складиште.

Да кажем све је,

споља и изнутра

изнад и испод,

апсурдно и празно смеће.

Али, постоје ствари,

предмети, изглед

и гестови који остају

отворени и живи:

моја мисао о теби.

Нећу бити

Рођен сам са мртвим ногама.

Неки људи се роде насмејани,

Савршено зачешљани,

са изгледом за једнрење на дасци

понашајући се као плесачи салсе

или фламенка.

Обрадовао бих Монтења

мојим здепастим и кошчатим  ногама

непомично на ивици кревета

оријентисан само на поновно уједињење

са тачком где нисам био и у којој

чим стигнем, нећу бити.

Ја сам ти

Немам те, ја сам ти.

Не поседујем те, ја те живим.

Живим када сам твој дах.

Нисам господар ничега

чак ни времена које ми је

судбина доделила,

тела које одржавам живим

док се сваког дана изнова рађа

и умире,

широм раширених руку.

Господар сам мисли

која спаја тебе и мене

она је исти загрљај затворених очију

што нам везује руке, прсте,

мисли, срца

Упркос  празнини која притиска

И гура на преградне зидове.

Наша срца углас куцају

Потврђујући непоколебљивост,

Жилаву доследност непостојања.

Превод са енглеског: Валентина Новковић, песме су из рукописа аутора по његовом избору

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: