O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


OSVRT NA KLIMATSKE PROMENE NA ZEMLJI

Simo Jelača
detalj slike: KRK Art dizajn


OSVRT NA KLIMATSKE PROMENE NA ZEMLjI

Dr SIMO JELAČA


Nije mi namera da pišem o temi o kojoj je već dosta napisano i o kojoj su svetski stručnjaci izneli svoje predloge. Namera mi je da potsetim na dela našeg istaknutog i u svetu priznatog velikana Profesora Dr Milutina Milankovića, koji je svojim delom ‘’Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba’’ prikazao budućnost opstanka, nezavisno od industrijskog zagađenja atmosfere.
Milutin Milanković je dokazao da se Zemlja u vasioni kreće i osciluje na više načina, što izaziva različite ciklične promene na Zemlji. Prvi astronomski uzrok klimatskih promena je ciklična promena eliptičnosti zemljine putanje oko Sunca, u periodima od oko 100.000 godina. Kada je orbita izduženija veće su razlike u temperaturama leta i zime. Zatim, nagib zemljine ose rotacije upravne na ravan ekliptike menja se od 22,1 do 24,5 stepeni tokom 41.000 godina. Ovih godina taj nagib iznosi oko 23,5 stepeni i ugao se smanjuje (približno je na sredini krajnjih vrednosti) i toplotna razlika leta i zime se smanjuje. Prema tome, kada dostigne krajnju vrednost od 21,1 stepeni i krene u suprotnom smeru klima na Zemlji će se opet obnoviti. Samo, za očekivati je da će se to vreme dogoditi za približno narednih 30.000 godina. A od ljudske generacije teško je predvideti hođe li to iko dočekati. Nismo li mi, kao ljudski rod, na redu posle dinosaurusa da nestanemo?
I poslednja od tri kretanja Zemlje, značajnih za klimu na Zemlji, je procesija zemljine ose koja opisuje pun krug na nebeskom svodu tokom 22.000 godina. Nebeski pol sada je blizu zvezde Severnjače u sazvežđu Mali medved i prividno se pomera položaj zvezda na nebu (gledano sa Zemlje). Za oko 11.000 godina zemljina osa rotacije će doći na suprotnu stranu od sadašnje, tako da će nebeski pol biti bliži zvezdi Vega u sazvežđu Lira. Tada će godišnja toplota na Zemlji biti suprotna sadašnjoj, samo je to predug period o kome je teško razmišljati. Mi danas živimo između dva ledena doba, jedno je počelo pre oko 10.000 godina i ono će trajati još toliko, sledećih 10.000 godina.
Neosporna je činjenica da je svet dospeo u krizu, iz koje je teško izaći. Stvorena je industrija koja je proizvela, i još sve više proizvodi, premnogo ugljendioksida, koji zagađuje atmosferu, a to dovodi do promene klime na Zemlji, što povećava temperaturu, otopljava se led, podiže nivo mora, i izazivaju požari i poplave. Time se ugrožavaju životi ljudi, životinja, pa i biljnog sveta na Zemlji. Bliža budućnost biće nam sve teža, i teža iz godine u godinu. Svetski naučnici ‘’zapinju iz petnih žila’’ da zaustave neslućene promene, a političari i moćni milijarderi kao da su svi ogluveli i gledaju samo u svoje zelene novčanice i grade sebi skrovišta u kojima misle da će samo oni opstati kao rasplodna vrsta budućnosti.
Milankovićeva ‘’Teorija Ledenih Doba’’ u svtu je prihvaćena i naučno potvrđena. Milanković je prvi u svetu izračunao osunčavanje Zemlje i svih planeta sunčevog sistema za 600.000 godina, veoma tačno. Milankovićeva ‘’Teorija Osunčavanja’’ proslavljena je 1995 godine kao jedno od najvećih svetskih dostignuća ljudskog stvaralaštva dvadesetog veka. NASA je Milankovića zvanično uvrstila među 15 najznačajnijih naučnika svih vremena koji se bave naukom na planeti Zemlji. Njegovo delo smatra se najvećim dostignućem ljudskog stvaralaštva. Otuda, ja preporučujem svim čitaocima ovoga rada da pročitaju dela Milutina Milankovića, ukoliko još nisu, i da svojoj deci ukažu na značaj srpskih naučnika Milutina Milankovića, Nikole Tesle, Mileve Marić-Ajnštajn, Mihajla Pupina, Cvijića, Mike Alasa, Pančića i drugih. Milankovićevo ime nose toponimi (krateri) na Mesecu i na Marsu.
Ako su Keplerovi i Njutnovi Zakoni kretanja nebeskih tela Prvi zakon vasione, onda je Zakon Osunčavanja Milutina Milankovića bez sumnje njen drugi zakon. Ako je zaista, kako kaže Ciolkovski, vrednost planete određena sunčevom energijom, tada je vrednost Milankovićevog rada data svetlom koje je on primio od svojih prethodnika, kao i uspehom s kojim ga je preneo dalje. Ukoliko su nam i za kratko ta svetla obasjala našu životnu stazu, Milanković je stigao na cilj svoga putovanja.
Kao što je Milanković izračunao zemaljsku prosšlost za 600.000 godina, on je takođe izračunao i zemaljsku budućnost i našao da će tokom narednih 26.100 godina leta biti sve toplija i toplija. On u šali kaže da će njegova smokva u Dalju za još koju hiljadu godina sazrevati i davati sve slađe plodove, ali on žali što ih on neće dočekati da ih se nauživa.
Milanković, na osnovu svojih proračuna klime, kaže da posle sledećih 28.000 godina još tokom narednih 50.000 godina ne očekuju se nagle promene klime na Zemlji. Milanković takođe predviđa da će posle 6.000 godina (nove ere) nestati svih mineralnih goriva na Zemlji i da će svu energiju potrebnu ljudskom društvu davati isključivi Sunce. Naime, i Sunce je sada već u svojoj silaznoj putanji svoga postojanja. Proći će još mnogi milioni godina, možda i milijardi, kada će se ono potpuno ohladiti i Zemlja će se potpuno zalediti, nastavljajući svoju putanju u vasioni u potpunom mraku, bez ikakvog života na njoj. Milanković se zapitao ‘’Kakva li će tada biti Zemlja u
poredbi sa Marsom, koji je znatno stariji od Zemlje’’.









PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"