О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ОСВРТ НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ НА ЗЕМЉИ

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ОСВРТ НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ НА ЗЕМЉИ

Др СИМО ЈЕЛАЧА


Није ми намера да пишем о теми о којој је већ доста написано и о којој су светски стручњаци изнели своје предлоге. Намера ми је да потсетим на дела нашег истакнутог и у свету признатог великана Професора Др Милутина Миланковића, који је својим делом ‘’Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба’’ приказао будућност опстанка, независно од индустријског загађења атмосфере.
Милутин Миланковић је доказао да се Земља у васиони креће и осцилује на више начина, што изазива различите цикличне промене на Земљи. Први астрономски узрок климатских промена је циклична промена елиптичности земљине путање око Сунца, у периодима од око 100.000 година. Када је орбита издуженија веће су разлике у температурама лета и зиме. Затим, нагиб земљине осе ротације управне на раван еклиптике мења се од 22,1 до 24,5 степени током 41.000 година. Ових година тај нагиб износи око 23,5 степени и угао се смањује (приближно је на средини крајњих вредности) и топлотна разлика лета и зиме се смањује. Према томе, када достигне крајњу вредност од 21,1 степени и крене у супротном смеру клима на Земљи ће се опет обновити. Само, за очекивати је да ће се то време догодити за приближно наредних 30.000 година. А од људске генерације тешко је предвидети хође ли то ико дочекати. Нисмо ли ми, као људски род, на реду после диносауруса да нестанемо?
И последња од три кретања Земље, значајних за климу на Земљи, је процесија земљине осе која описује пун круг на небеском своду током 22.000 година. Небески пол сада је близу звезде Северњаче у сазвежђу Мали медвед и привидно се помера положај звезда на небу (гледано са Земље). За око 11.000 година земљина оса ротације ће доћи на супротну страну од садашње, тако да ће небески пол бити ближи звезди Вега у сазвежђу Лира. Тада ће годишња топлота на Земљи бити супротна садашњој, само је то предуг период о коме је тешко размишљати. Ми данас живимо између два ледена доба, једно је почело пре око 10.000 година и оно ће трајати још толико, следећих 10.000 година.
Неоспорна је чињеница да је свет доспео у кризу, из које је тешко изаћи. Створена је индустрија која је произвела, и још све више производи, премного угљендиоксида, који загађује атмосферу, а то доводи до промене климе на Земљи, што повећава температуру, отопљава се лед, подиже ниво мора, и изазивају пожари и поплаве. Тиме се угрожавају животи људи, животиња, па и биљног света на Земљи. Ближа будућност биће нам све тежа, и тежа из године у годину. Светски научници ‘’запињу из петних жила’’ да зауставе неслућене промене, а политичари и моћни милијардери као да су сви оглувели и гледају само у своје зелене новчанице и граде себи скровишта у којима мисле да ће само они опстати као расплодна врста будућности.
Миланковићева ‘’Теорија Ледених Доба’’ у свту је прихваћена и научно потврђена. Миланковић је први у свету израчунао осунчавање Земље и свих планета сунчевог система за 600.000 година, веома тачно. Миланковићева ‘’Теорија Осунчавања’’ прослављена је 1995 године као једно од највећих светских достигнућа људског стваралаштва двадесетог века. НАСА је Миланковића званично уврстила међу 15 најзначајнијих научника свих времена који се баве науком на планети Земљи. Његово дело сматра се највећим достигнућем људског стваралаштва. Отуда, ја препоручујем свим читаоцима овога рада да прочитају дела Милутина Миланковића, уколико још нису, и да својој деци укажу на значај српских научника Милутина Миланковића, Николе Тесле, Милеве Марић-Ајнштајн, Михајла Пупина, Цвијића, Мике Аласа, Панчића и других. Миланковићево име носе топоними (кратери) на Месецу и на Марсу.
Ако су Кеплерови и Њутнови Закони кретања небеских тела Први закон васионе, онда је Закон Осунчавања Милутина Миланковића без сумње њен други закон. Ако је заиста, како каже Циолковски, вредност планете одређена сунчевом енергијом, тада је вредност Миланковићевог рада дата светлом које је он примио од својих претходника, као и успехом с којим га је пренео даље. Уколико су нам и за кратко та светла обасјала нашу животну стазу, Миланковић је стигао на циљ свога путовања.
Као што је Миланковић израчунао земаљску просшлост за 600.000 година, он је такође израчунао и земаљску будућност и нашао да ће током наредних 26.100 година лета бити све топлија и топлија. Он у шали каже да ће његова смоква у Даљу за још коју хиљаду година сазревати и давати све слађе плодове, али он жали што их он неће дочекати да их се наужива.
Миланковић, на основу својих прорачуна климе, каже да после следећих 28.000 година још током наредних 50.000 година не очекују се нагле промене климе на Земљи. Миланковић такође предвиђа да ће после 6.000 година (нове ере) нестати свих минералних горива на Земљи и да ће сву енергију потребну људском друштву давати искључиви Сунце. Наиме, и Сунце је сада већ у својој силазној путањи свога постојања. Проћи ће још многи милиони година, можда и милијарди, када ће се оно потпуно охладити и Земља ће се потпуно заледити, настављајући своју путању у васиони у потпуном мраку, без икаквог живота на њој. Миланковић се запитао ‘’Каква ли ће тада бити Земља у
поредби са Марсом, који је знатно старији од Земље’’.









ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"