 | Šukran Aidin (Sukran Aydin) | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Pucketanje
Tvoje srce je kockica,
Kako god je bacio,
Ne dobijaš.
Tvoja lepota raspaljuje vatre
Nepojmljive hladnoći.
Tvoji vrtovi, veći od bola
Koji godi smislu.
Mogu te uhvatiti,
Ali ne i imati.
Dubina
Anđeo smrti mili pod prstima
Nisi ni osetio
A prošlost, kao ruža bela,
Prohujala je s vetrom
I digla se k suncu,
Umesto tebe.
Sloboda, kao gorki badem,
Propast, ti najbolje naslikaš.
Razapet između Boga i đavola,
Mogu li se bar jednom odmorna probuditi?
Ti ćeš lakim korakom kroz trnje,
A glava će da bije do raspadanja.
Stani, umorna si. Niko ne izusti.
Od kada si otišao,
Moje belo je crno,
I uz put sam šutnula svakog psa lutalicu.
Kako samo umeju da budu čudni snovi.
Sve više te nema, a sve više si tu.
Sve oko mene je moj dom,
Ti si mi nekakvo juče, nisi sutra.
Zbogom ljubavi.
