 | Шукран Аидин (Sukran Aydin) | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Пуцкетање
Твоје срце је коцкица,
Како год је бацио,
Не добијаш.
Твоја лепота распаљује ватре
Непојмљиве хладноћи.
Твоји вртови, већи од бола
Који годи смислу.
Могу те ухватити,
Али не и имати.
Дубина
Анђео смрти мили под прстима
Ниси ни осетио
А прошлост, као ружа бела,
Прохујала је с ветром
И дигла се к сунцу,
Уместо тебе.
Слобода, као горки бадем,
Пропаст, ти најбоље насликаш.
Разапет између Бога и ђавола,
Могу ли се бар једном одморна пробудити?
Ти ћеш лаким кораком кроз трње,
А глава ће да бије до распадања.
Стани, уморна си. Нико не изусти.
Од када си отишао,
Моје бело је црно,
И уз пут сам шутнула сваког пса луталицу.
Како само умеју да буду чудни снови.
Све више те нема, а све више си ту.
Све око мене је мој дом,
Ти си ми некакво јуче, ниси сутра.
Збогом љубави.
