detalj slike: KRK Art dizajn

VELIKANI LjUDSKE CIVILIZACIJE 15

Dr SIMO JELAČA

DžEJMS LAVLOK (1919-), engleski hemičar

Džejms Lavlok je prvi opisao Zemlju i njenu atmosferu kao organizam, naglašavajući važnost kontrole klime i odgovora ekosistema. Studirao je medicinu i doktorirao u Londonu i Mančesteru, a 1960. godine napravio je detektor za merenje prisustva gasova u tragovima, hlorofluorougljenika (CFC) u atmosferi, koji oštećuju ozonski omotač i smatraju se veoma štetnim. Lavloku je 1960. godine dodeljena prva Amsterdamska nagrada za očuvanje čovekove sredine, koju dodeljuje Kraljevska akademija nauka i umetnosti Holandije.

ROZALIND FRENKLIN (1920-1958), engleski naučnik

Rosalind Franklin je studirala na Kembridžu, gde je radiolog, kod Džona Rendala i Morisa Vilkinsa. Ona je definisala strukturu deoksiribonukleinske kiseline (DNK) 1952. godine, čime je u velikoj meri pomogla da se objasne hromozomi, kao ključ za razumevanje života. Džejms Djui Votson (r. 1928) i Frensis Hari Komton Krik (r. 1916) potajno su uklonili informacije od Morisa Vikinsa (r. 1916) i nisu dali dužno priznanje Rozalind Frenklin u radu koji je bio ključni dokument pred Nobelovim komitetom. dodela nagrade. Rozalind je umrla u 38. godini, pa joj Nobelova nagrada nije mogla biti dodeljena posthumno. Votson, Krik i Vilkins dobili su Nobelovu nagradu za medicinu 1962. Godine.

ANDREJ SAHAROV (1921-1989), ruski fizičar

Andrej Saharov je radio u Sovjetskoj akademiji nauka na teorijskoj kontroli reakcije termonuklearne fuzije. Radeći na ovom problemu, on je bio posvećen smanjenju nuklearnog naoružanja širom sveta i povećanju saradnje između nuklearnih sila. Godine 1970. sukobio se sa Sovjetskim komitetom za ljudska prava, naglašavajući ljudske slobode u SSSR-u. Zbog toga su ga sovjetske vlasti proganjale, posebno nakon što je dobio Nobelovu nagradu za mir 1975. godine.

DOBRICA ĆOSIĆ (1921-2014), srpski pisac

Dobrica Ćosić je rođen u Velikoj Drenovi, kod Trstenika, Srbija. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Njegovo prvo značajno delo je Daleko je Sunce, objavljeno 1951. Dobitnik je dve NIN-ove nagrade za književna dela, romane, Koreni i Deobe. Bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije 1993-1995, ali ga je s te funkcije smenio Slobodan Milošević, kao odmazdu za objavljena dela Stvarno i moguće; Promene i Kosovo i prijatelji, koji su pokazali Miloševića kakav je u stvarnosti.

Dobrica Ćosić je u osnovi romanopisac, a pisao je i političke eseje. Učestvovao je u Drugom svetskom ratu, a proučavao je Prvi svetski rat i povezivao dva rata jedan sa drugim. Ćosić u svojim delima opisuje stvarne događaje i iza njih pronalazi povezane motive. Prikazao je moć srpskog društva, od etapa primitivizma do modernog doba, sa pogledima na društvene i političke teme.

KRISTIJAN BARNARD (1922-), južnoafrički hirurg

Kristijan Bernard je postao poznato ime širom sveta 1967. godine, nakon prve operacije transplantacije ljudskog srca. Operaciju je izvršio pacijentkinji Lois Vaškanski, koja je 18 dana živela sa tuđim srcem. Drugi Bernardov pacijent živeo je dve godine, a sada su to rutinske operacije u velikom broju zemalja.

DžEK KILBI (1923-), američki inženjer

Džek Kilbi i Alfred Nojs, radeći u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji, prvi su 1975. godine napravili integrisano kolo, kao što je mikročip ili silicijumski čip. Time su realizovali ideju masovne proizvodnje personalnih računara.

THEODORE MAIMAN (1927-), američki fizičar

Teodor Mejmen je konstruktor prvog lasera ​​(Lejser). Rođen je u Los Anđelesu, a doktorirao je na Univerzitetu Stanford 1955. Za svoj laser koristio je svetlosni snop umesto mikrotalasne pećnice. Svi mikrotalasi svetlosti lasera ​​su iste dužine.

DžEJMS DJUI VATSON (1928-), američki hemičar

Zajedno sa Frensisom Krikom, Votson je predložio model molekula DNK kao dvostruke spirale 1953. godine, a za ovo otkriće Frensis Krik, Moris Vilkins i Džejms Votson su podelili Nobelovu nagradu za medicinu 1962. (Napomena: vidi Rozalind Frenklin napred).

NIL ARMSTRONG (1930-2012), američki astronaut

Nil Armstrong je bio prvi čovek koji je kročio na Mesec 20. jula 1969. Ovaj podvig uspešno je ostvarila letelica Apolo-11, dok je Armstrong prethodno obleteo Zemlju u letelici Gemini-8. Sleteo je na Mesec zajedno sa astronautom Bazom Oldrinom, što je činilo najvećim uspehom američkog svemirskog programa.

STANLI MILER (1930-), američki biohemičar

Zajedno sa svojim kolegom Haroldom Ureiem, Stenli Miler je veštački napravio prvu aminokiselinu, čime je simulirao mogućnost života na Zemlji. U mešavini gasova metana, amonijaka i vodonika sa vodom izvršio je električno pražnjenje. Posle nedelju dana utvrdio je poreklo aminokiseline, kao jedne komponente proteina, inače sastavnog dela svih živih bića na zemlji.

BOGDAN MAGLIĆ (1928-2017), američki nuklearni fizičar

Bogdan Maglić je Srbin, rođen u Somboru, radi u Americi i nikada se nije odrekao jugoslovenskog državljanstva. Bavio se istraživanjem kontrolisane fuzije, koja se objašnjava kao pripitomljena energija vodonične bombe bez eksplozije. Vodonična bomba se pokreće reakcijom atomske bombe, na taj način se postiže reakciona temperatura od oko 100 miliona stepeni °Celzijus’’, čime se pokreće eksplozija vodonične bombe. Hidrogenska bomba je oko hiljadu puta razornija od atomske bombe. Kontrolisana reakcija fuzije je proces pokretanja vodonične bombe bez atomske eksplozije i namenjena je isključivo u mirnodopske svrhe, za proizvodnju električne energije. To je, ukratko, izum našeg naučnika dr Bogdana Maglića.

Gorivo za reakciju vodonika, kontrolisanu fuziju, je teška voda, koja se dobija iz mora. Bogdan Maglić je 1956. godine otišao u Ameriku, kao stipendista Uneska, na Masačusetski tehnološki institut (MIT). Od 1961. godine radi na Univerzitetu Kalifornije, gde je otkrio česticu Omega Mezon. Patentirao je nuklearnu energiju Aneuron (proces fuzije bez radioaktivnosti), kao i najnoviji Supersenzor, koji identifikuje hemijski sastav materije, a za koji se očekuje da će se široko koristiti u borbi protiv terorizma. Bogdan Maglić je nosilac Zlatne medalje Kongresa Sjedinjenih Američkih Država, a član je i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu.

RODžER PENROUZ (1931-), engleski astrofizičar

Rodžer Penrouz je zajedno sa Stivenom Hokingom na Univerzitetu u Oksfordu razvio teoremu koja opisuje „crnu rupu” u univerzumu. Prema ovoj teoremi, kada se zvezde u svemiru kolabiraju, sve one bivaju gravitaciono privučene tzv. Crnu rupu, a crnu rupu predstavlja najkompaktnija materija ugašenih nebeskih tela, sa gustinom od cca 50 t/mm≥ (u tom slučaju materija je komprimovana do te mere da nema međuatomskih prostora,

odnosno prostori između jezgra atoma i njihovih elektrona svedeni su na nulu). To je dovelo do ideje o skrivenim događajima i novom modelu univerzuma.

JURI GAGARIN (1934-1968), ruski kosmonaut

Juri Gagarin je prvi čovek koji je putovao svemirskim brodom Vastok 1, 12. aprila 1961. godine, kojom prilikom je jednom obleteo zemlju. Kasnije je poginuo u avionskoj nesreći.

ALEKSEJ LEONOV (1934- ), ruski kosmonaut

Leonov je prvi čovek u svemiru koji je izašao iz kosmičkog prostranstva i lebdeo oko njega. Bilo je to 18. marta 1965. Aleksej Leonov i Pavel Beljajev su zajedno leteli na brodu Vastok 2, a posle dva putovanja oko zemlje, Leonov je izašao iz broda na prvu svemirsku šetnju, koja je po njemu dobila ime Leonovanje. Leonov je po drugi put odleteo u svemir u brodu Sojuz 19, deset godina kasnije, u zajedničkoj sovjetsko-američkoj misiji 17. jula 1975. Dva broda su se spojila u svemiru i Aleksej Leonov se rukovao sa Tomom Stafordom.

SVETOZAR PREKOGAČIĆ (1934-1995), srpski pronalazač

Svetozar Prekogačić rođen je u sremskom selu Beočinu 1935. godine. Školovao se u Novom Sadu, gde je proveo ceo život. Rođeni je genije za tehnička poboljšanja. Bilo mu je dovoljno da se suoči sa problemom tehničke prirode, i da odmah uoči šta i kako treba da uradi da bi postigao željeni cilj. Tako je, u težnji da zalije baštu iz seoskog bunara, osmislio rotacionu pumpu sa samo četiri valjka i plastičnu cev i uspešno realizovao svoju ideju. Pumpa je napravljena primitivno, ali je odradila svoj posao. Posle izvesnog vremena Svetozar se našao na moru sa slučajnim turistom iz Nemačke, kome je nepromišljeno objasnio svoje otkriće. Neće biti potrebno mnogo vremena, čitali smo da je po istom principu napravljena i pumpa za veštačko ljudsko srce. Usledile su primene sličnih pumpi za istovremeno pumpanje toksičnih tečnosti, sa supstancama za prehrambenu industriju itd.

Slično, Svetozar, koga su svi zvali ‘’Cveće’’, izumeo je dekompresijsku cev za silose za skladištenje žitarica. Uz pomoć dekompresijske cevi usmeravano je pražnjenje ćelija, a kroz nju je takođe uduvavan vazduh radi aktivne ventilacije. Ovim rešenjem silosa su pojeftinili za 40% za izgradnju, a korišćenjem aktivne ventilacije zrno više nije moralo da se elevira, što je smanjilo troškove eksploatacije. Pored toga, kvalitet zrna je bio ujednačen i poboljšan. Ubrzo su počeli da se grade silosi tipa "Cveće", prvo u Inđiji, zatim u Somboru, Novoj Gradiški i sl. Od Cvećetovih izuma, vredi pomenuti, između ostalih, i njegovu sklopivu prikolicu. Napravio je niz poboljšanja, kako u industriji tako i u domaćinstvu. Svetozar Prekogačić našao se na listi najbrojnijih pronalazača Jugoslavije. Nažalost, on nije imao materijalnu korist od svojih pronalazaka, jer tadašnji jugoslovenski zakoni nisu dovoljno štitili pronalazače.

DRAGAN ŠKORIĆ (1937-    )

        Dragan Škorić je rođen u Vedašiću, kod Korenice, Lika, 1937 godine. Završio je Poljoprivredni fakultet, Genetičarski smer, u Novom Sadu. Redovni je profesor, Emeritis zvanja, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i redovni član Srpske Akademije Nauka i Umetnosti (SANU), Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, kao i Akademije inženjerskih nauka Srbije. Veoma je priznat u svetu njegov rad na istraživanjima uljanih kultura, pre svega suncokreta, kao i kreiranju velikog broja hibrida koji su priznati i proizvode se u Srbiji i svetu.

U preko 20 zemalja držao je stručna predavanja, po pozivu, publikovao preko 400 naučnih radova i pet monografija. Učestovao je na preko 50 međunarodnih simpozijuma i kongresa sa svojim saopštenjima. Boravio u više zemalja, u kojima je gaijo nove hibridne sorte suncokreta. Samo u Kini radio je oko 20 godina, tokom sezona gajenja suncokreta, u Iranu dve godine i još nekoliko zemalja. Draganova monografija o suncokretu publikovana je na si na kineskom jeziku. U Kini je strekao najveća naučna priznanja, koja se daju stranim stručnjacima  istraživačima. Draganova monografija o novim hibridima suncokreta publikovana je na kineskom, srpskom i engleskom jeziku.

       Član je više međunarodnih organizacija, u kojima je angažovan na različitim projektima unapređivanja uljanih kultura. To su, pre svih; European Cooperative Research, u okviru FAO Ujedinjenih nacija (1970-1978) i Projekat u Sjediljenim Američkim Državama (1972-1991). Član je više međunarodnih stručnih udruženja.

        Tokom rada Dragan Škorić je stvorio preko 150 hibrida suncokreta. Razvio je programe za stvaranje zajedničkih hibrida sa 37 institucija iz 14 zemalja. U 2006 godini njegovim sortama zasejano je preko dva miliona hektara novostvorenih hibridnih sorti suncokreta, odnosno preko 10% ukupne svetske proizvodnje suncokreta. Dragan Škorić je Glavni urednik međunarodnog časopisa HELIA i član je udruženja časopisa Arhiv za poljoprivredne naukei Genetiku. Dobitnik je mnogih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja;

Prvomajska nagrada SFRJ (1980)

Kivado Munkaert (1981), Priznanje Ministarstva za poljoprivredu Mađarske

ISA Pustavort Award (1988), nagrada međunarodne asocijacije za suncokret

Orden zasluga za narod  sa srebrnim vencem (1988)

Oktobarska nagrada Novog Sada (1995)

Nagrada prijateljstva Vlade N.R. Kine (2006)

Nastaviće se…

PODELITE OVAJ TEKST NA: