детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕЛИКАНИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 15

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ЏЕЈМС ЛАВЛОК (1919-), енглески хемичар

Џејмс Лавлок је први описао Земљу и њену атмосферу као организам, наглашавајући важност контроле климе и одговора екосистема. Студирао је медицину и докторирао у Лондону и Манчестеру, а 1960. године направио је детектор за мерење присуства гасова у траговима, хлорофлуороугљеника (ЦФЦ) у атмосфери, који оштећују озонски омотач и сматрају се веома штетним. Лавлоку је 1960. године додељена прва Амстердамска награда за очување човекове средине, коју додељује Краљевска академија наука и уметности Холандије.

РОЗАЛИНД ФРЕНКЛИН (1920-1958), енглески научник

Росалинд Франклин је студирала на Кембриџу, где је радиолог, код Џона Рендала и Мориса Вилкинса. Она је дефинисала структуру деоксирибонуклеинске киселине (ДНК) 1952. године, чиме је у великој мери помогла да се објасне хромозоми, као кључ за разумевање живота. Џејмс Дјуи Вотсон (р. 1928) и Френсис Хари Комтон Крик (р. 1916) потајно су уклонили информације од Мориса Викинса (р. 1916) и нису дали дужно признање Розалинд Френклин у раду који је био кључни документ пред Нобеловим комитетом. додела награде. Розалинд је умрла у 38. години, па јој Нобелова награда није могла бити додељена постхумно. Вотсон, Крик и Вилкинс добили су Нобелову награду за медицину 1962. Године.

АНДРЕЈ САХАРОВ (1921-1989), руски физичар

Андреј Сахаров је радио у Совјетској академији наука на теоријској контроли реакције термонуклеарне фузије. Радећи на овом проблему, он је био посвећен смањењу нуклеарног наоружања широм света и повећању сарадње између нуклеарних сила. Године 1970. сукобио се са Совјетским комитетом за људска права, наглашавајући људске слободе у СССР-у. Због тога су га совјетске власти прогањале, посебно након што је добио Нобелову награду за мир 1975. године.

ДОБРИЦА ЋОСИЋ (1921-2014), српски писац

Добрица Ћосић је рођен у Великој Дренови, код Трстеника, Србија. Редовни је члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Његово прво значајно дело је Далеко је Сунце, објављено 1951. Добитник је две НИН-ове награде за књижевна дела, романе, Корени и Деобе. Био је председник Савезне Републике Југославије 1993-1995, али га је с те функције сменио Слободан Милошевић, као одмазду за објављена дела Стварно и могуће; Промене и Косово и пријатељи, који су показали Милошевића какав је у стварности.

Добрица Ћосић је у основи романописац, а писао је и политичке есеје. Учествовао је у Другом светском рату, а проучавао је Први светски рат и повезивао два рата један са другим. Ћосић у својим делима описује стварне догађаје и иза њих проналази повезане мотиве. Приказао је моћ српског друштва, од етапа примитивизма до модерног доба, са погледима на друштвене и политичке теме.

КРИСТИЈАН БАРНАРД (1922-), јужноафрички хирург

Кристијан Бернард је постао познато име широм света 1967. године, након прве операције трансплантације људског срца. Операцију је извршио пацијенткињи Лоис Вашкански, која је 18 дана живела са туђим срцем. Други Бернардов пацијент живео је две године, а сада су то рутинске операције у великом броју земаља.

ЏЕК КИЛБИ (1923-), амерички инжењер

Џек Килби и Алфред Нојс, радећи у Силицијумској долини у Калифорнији, први су 1975. године направили интегрисано коло, као што је микрочип или силицијумски чип. Тиме су реализовали идеју масовне производње персоналних рачунара.

ТХЕОДОРЕ МАИМАН (1927-), амерички физичар

Теодор Мејмен је конструктор првог ласера ​​(Лејсер). Рођен је у Лос Анђелесу, а докторирао је на Универзитету Станфорд 1955. За свој ласер користио је светлосни сноп уместо микроталасне пећнице. Сви микроталаси светлости ласера ​​су исте дужине.

ЏЕЈМС ДЈУИ ВАТСОН (1928-), амерички хемичар

Заједно са Френсисом Криком, Вотсон је предложио модел молекула ДНК као двоструке спирале 1953. године, а за ово откриће Френсис Крик, Морис Вилкинс и Џејмс Вотсон су поделили Нобелову награду за медицину 1962. (Напомена: види Розалинд Френклин напред).

НИЛ АРМСТРОНГ (1930-2012), амерички астронаут

Нил Армстронг је био први човек који је крочио на Месец 20. јула 1969. Овај подвиг успешно је остварила летелица Аполо-11, док је Армстронг претходно облетео Земљу у летелици Гемини-8. Слетео је на Месец заједно са астронаутом Базом Олдрином, што је чинило највећим успехом америчког свемирског програма.

СТАНЛИ МИЛЕР (1930-), амерички биохемичар

Заједно са својим колегом Харолдом Уреием, Стенли Милер је вештачки направио прву аминокиселину, чиме је симулирао могућност живота на Земљи. У мешавини гасова метана, амонијака и водоника са водом извршио је електрично пражњење. После недељу дана утврдио је порекло аминокиселине, као једне компоненте протеина, иначе саставног дела свих живих бића на земљи.

БОГДАН МАГЛИЋ (1928-2017), амерички нуклеарни физичар

Богдан Маглић је Србин, рођен у Сомбору, ради у Америци и никада се није одрекао југословенског држављанства. Бавио се истраживањем контролисане фузије, која се објашњава као припитомљена енергија водоничне бомбе без експлозије. Водонична бомба се покреће реакцијом атомске бомбе, на тај начин се постиже реакциона температура од око 100 милиона степени °Целзијус’’, чиме се покреће експлозија водоничне бомбе. Хидрогенска бомба је око хиљаду пута разорнија од атомске бомбе. Контролисана реакција фузије је процес покретања водоничне бомбе без атомске експлозије и намењена је искључиво у мирнодопске сврхе, за производњу електричне енергије. То је, укратко, изум нашег научника др Богдана Маглића.

Гориво за реакцију водоника, контролисану фузију, је тешка вода, која се добија из мора. Богдан Маглић је 1956. године отишао у Америку, као стипендиста Унеска, на Масачусетски технолошки институт (МИТ). Од 1961. године ради на Универзитету Калифорније, где је открио честицу Омега Мезон. Патентирао је нуклеарну енергију Анеурон (процес фузије без радиоактивности), као и најновији Суперсензор, који идентификује хемијски састав материје, а за који се очекује да ће се широко користити у борби против тероризма. Богдан Маглић је носилац Златне медаље Конгреса Сједињених Америчких Држава, а члан је и Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду.

РОЏЕР ПЕНРОУЗ (1931-), енглески астрофизичар

Роџер Пенроуз је заједно са Стивеном Хокингом на Универзитету у Оксфорду развио теорему која описује „црну рупу” у универзуму. Према овој теореми, када се звезде у свемиру колабирају, све оне бивају гравитационо привучене тзв. Црну рупу, а црну рупу представља најкомпактнија материја угашених небеских тела, са густином од цца 50 т/мм≥ (у том случају материја је компримована до те мере да нема међуатомских простора,

односно простори између језгра атома и њихових електрона сведени су на нулу). То је довело до идеје о скривеним догађајима и новом моделу универзума.

ЈУРИ ГАГАРИН (1934-1968), руски космонаут

Јури Гагарин је први човек који је путовао свемирским бродом Васток 1, 12. априла 1961. године, којом приликом је једном облетео земљу. Касније је погинуо у авионској несрећи.

АЛЕКСЕЈ ЛЕОНОВ (1934- ), руски космонаут

Леонов је први човек у свемиру који је изашао из космичког пространства и лебдео око њега. Било је то 18. марта 1965. Алексеј Леонов и Павел Бељајев су заједно летели на броду Васток 2, а после два путовања око земље, Леонов је изашао из брода на прву свемирску шетњу, која је по њему добила име Леоновање. Леонов је по други пут одлетео у свемир у броду Сојуз 19, десет година касније, у заједничкој совјетско-америчкој мисији 17. јула 1975. Два брода су се спојила у свемиру и Алексеј Леонов се руковао са Томом Стафордом.

СВЕТОЗАР ПРЕКОГАЧИЋ (1934-1995), српски проналазач

Светозар Прекогачић рођен је у сремском селу Беочину 1935. године. Школовао се у Новом Саду, где је провео цео живот. Рођени је геније за техничка побољшања. Било му је довољно да се суочи са проблемом техничке природе, и да одмах уочи шта и како треба да уради да би постигао жељени циљ. Тако је, у тежњи да залије башту из сеоског бунара, осмислио ротациону пумпу са само четири ваљка и пластичну цев и успешно реализовао своју идеју. Пумпа је направљена примитивно, али је одрадила свој посао. После извесног времена Светозар се нашао на мору са случајним туристом из Немачке, коме је непромишљено објаснио своје откриће. Неће бити потребно много времена, читали смо да је по истом принципу направљена и пумпа за вештачко људско срце. Уследиле су примене сличних пумпи за истовремено пумпање токсичних течности, са супстанцама за прехрамбену индустрију итд.

Слично, Светозар, кога су сви звали ‘’Цвеће’’, изумео је декомпресијску цев за силосе за складиштење житарица. Уз помоћ декомпресијске цеви усмеравано је пражњење ћелија, а кроз њу је такође удуваван ваздух ради активне вентилације. Овим решењем силоса су појефтинили за 40% за изградњу, а коришћењем активне вентилације зрно више није морало да се елевира, што је смањило трошкове експлоатације. Поред тога, квалитет зрна је био уједначен и побољшан. Убрзо су почели да се граде силоси типа "Цвеће", прво у Инђији, затим у Сомбору, Новој Градишки и сл. Од Цвећетових изума, вреди поменути, између осталих, и његову склопиву приколицу. Направио је низ побољшања, како у индустрији тако и у домаћинству. Светозар Прекогачић нашао се на листи најбројнијих проналазача Југославије. Нажалост, он није имао материјалну корист од својих проналазака, јер тадашњи југословенски закони нису довољно штитили проналазаче.

ДРАГАН ШКОРИЋ (1937-    )

        Драган Шкорић је рођен у Ведашићу, код Коренице, Лика, 1937 године. Завршио је Пољопривредни факултет, Генетичарски смер, у Новом Саду. Редовни је професор, Емеритис звања, Пољопривредног факултета у Новом Саду и редовни члан Српске Академије Наука и Уметности (САНУ), Академије наука и уметности Републике Српске, као и Академије инжењерских наука Србије. Веома је признат у свету његов рад на истраживањима уљаних култура, пре свега сунцокрета, као и креирању великог броја хибрида који су признати и производе се у Србији и свету.

У преко 20 земаља држао је стручна предавања, по позиву, публиковао преко 400 научних радова и пет монографија. Учестовао је на преко 50 међународних симпозијума и конгреса са својим саопштењима. Боравио у више земаља, у којима је гаијо нове хибридне сорте сунцокрета. Само у Кини радио је око 20 година, током сезона гајења сунцокрета, у Ирану две године и још неколико земаља. Драганова монографија о сунцокрету публикована је на си на кинеском језику. У Кини је стрекао највећа научна признања, која се дају страним стручњацима  истраживачима. Драганова монографија о новим хибридима сунцокрета публикована је на кинеском, српском и енглеском језику.

       Члан је више међународних организација, у којима је ангажован на различитим пројектима унапређивања уљаних култура. То су, пре свих; European Cooperative Research, у оквиру ФАО Уједињених нација (1970-1978) и Пројекат у Сједиљеним Америчким Државама (1972-1991). Члан је више међународних стручних удружења.

        Током рада Драган Шкорић је створио преко 150 хибрида сунцокрета. Развио је програме за стварање заједничких хибрида са 37 институција из 14 земаља. У 2006 години његовим сортама засејано је преко два милиона хектара новостворених хибридних сорти сунцокрета, односно преко 10% укупне светске производње сунцокрета. Драган Шкорић је Главни уредник међународног часописа HELIA и члан је удружења часописа Архив за пољопривредне наукеи Генетику. Добитник је многих домаћих и међународних награда и признања;

Првомајска награда СФРЈ (1980)

Кивадо Мункаерт (1981), Признање Министарства за пољопривреду Мађарске

ISA Pustavort Award (1988), награда међународне асоцијације за сунцокрет

Орден заслуга за народ  са сребрним венцем (1988)

Октобарска награда Новог Сада (1995)

Награда пријатељства Владе Н.Р. Кине (2006)

Наставиће се…

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: