Peti deo možete pročitati OVDE

GORAN - GLAVNI KUVAR

ROMAN

Goran se osećao opušteno, a Ines zadovoljna, jer on ne trči toliko. Uživali su zajedno sa decom. I Danijela i Stefan bili su najslađi rano ujutru kada su se probudili. U tom trenutku ih je Ines mazila, ljubila, a onda ih stavljala na toalet i potom ih oblačila. Goran bi obično ušao nakon što ih Ines obuče i onda nastavi da radi iste stvari. Nije morao da žuri u svoje restorane. Većina njegovih radova je pre ručka. Ponekad mora da ode u gradske kancelarije ili da se sastane sa advokatima. Goran je u sva tri restorana imao dobro, poverljivo osoblje, tako da mu posao teče bez problema.

  Zajednički Ines i Goran odlučili su da odu na letovanje sa decom, samo da provedu nekoliko dana u prirodi, uživajući svi zajedno. Deca su bila dovoljno odrasla, mogla su da trče i igraju se napolju. Otišli ​​su u Algonkuin Park, pošto je bio najbliži i ima toliko zanimljivih stvari koje treba videti. Nacionalni park Algonkin je ogroman, oko 8000 kvadratnih kilometara, različitih prirodnih terena, oko hiljadu jezera i četrnaest pešačkih staza. U parku je moguće kampovati, a najbolje vreme je da budete krajem septembra i početkom oktobra, kada boje drveća postaju skoro crvene. Goran i Ines su iznajmili kanu, sa pojasevima za spasavanje za sve četvoro, i veslali oko četiri sata, dok deca nisu ogladnela. U kasnim popodnevnim satima hodali su, a uveče su prenoćili u kampu. Deca su to veoma volela. To im je bio prvi put da spavaju u kampu. Kako službenici parka organizuju različite programe, jedan su uzeli za dečije aktivnosti. Dok su se deca igrala sa drugima Ines i Goran su prisustvovali programu o ekologiji. Proveli su tri dana u divljini i u svemu tome veoma uživali. Kako su šanse za pecanje dobre, Goran je tek pokazao deci kako se to radi, a uveče su imali lososa za večeru, da deci pokažu šta je to što ljudi love. Inesin zaključak je bio da u bilo kom rečniku ima premalo reči koje mogu u potpunosti opisati sve lepote Nacionalnog parka Algonkin.

Kada se približio Božić, Goran i Ines su otišli ​​sa decom da kupe božićnu jelku i razne ukrase. Kod kuće su počeli da ukrašavaju svi četvoro, učeći decu kako se to radi i puštali ih da to rade sami oni. Pred Badnje veče rođaci i prijatelji počeli su da donose poklone, pa su svi stavljani ispod jelke. Ines im je pokazivala kako da ga ostave dok Deda Mraz ne dođe da pokloni svakom detetu. Pošto im je to bio drugi Božić, prvi put to nisu mogli da shvate, bili su suviše mali. Na Božić su i Danijela i Stefan ustali rano, verujući da je Deda Mraz u njihovoj sobi i počeli su da otvaraju poklone. Bilo je zabavno. Bilo je previše igračaka svih vrsta. Bili su preglasni, pričajući šta je Deda Mraz doneo svakom od njih. Bilo je to uživanje i za roditelje. Kada su došle bake Džuli i Sandra donele su i one svoje poklone, pa je bilo još više zabave. Zajedno su bila sva deca, Vanjin i Danijelin Svemir i Venera i Natašin Filip sa Stefanom i Danijelom. Svi su razmenili poklone i veoma su uživali, smejali se, pevali i igrali igrice.

Samo nedelju dana posle Božića bila je Nova godina i još jedna proslava sa još više poklona za decu. Goran i Ines su i za sve svoje zaposlene pripremili poklone poželevši im srećne praznike. Takođe su kupili poklone za oba roditelja. U svakom restoranu tih dana je bilo čak mnogo više nego obično. Posebno za doček Nove godine kada se slavi do ranog jutra, peva, igra i više troši. Svi očekuju da će Nova godina biti bolja od prethodne, a svi iskazuju najbolje želje drugima.

Goran je Ines obećao da će u Novoj godini krenuti na mnogo duže putovanje, možda u neku drugu zemlju. Rekao je Ines: „Moji deda i baka su mnogo putovali. Posebno moj deda, voleo je da putuje i posetio je mnoge zemlje, pa čak i pisao knjige i dela o svojim utiscima. Voleo sam njegove opise”.

Govorili su o putovanju kroz sve kanadske provincije, kao neophodnosti za obrazovanje dece, kao i o putovanjima svetom, kako zbog obrazovanja, tako i za uživanje. Plan za jednu turneju bi bio kroz kanadske istočne provincije, a drugi do severnih provincija. Što se ostalih zemalja tiče, one su planirale Japan, Kinu, Rusiju, Indiju, kao i skandinavske, mediteranske i južnoameričke zemlje.

Poslovanje u sva tri restorana je išlo dobro, uz dobru zaradu i sve veću popularnost. Kako je radno osoblje postajalo sve bolje i bolje, Goran nije morao da bude stalno sa njima, pa je sve više vremena provodio sa decom. Istovremeno je pomagao Ines da ne provodi sve vreme samo sa decom. Provodeći vreme zajedno sa decom, oboje su uživali i ostvarili bolje kontakte sa njima. I deca su to volela.

Imajući više slobodnog vremena Goran je počeo da piše knjigu o kuvanju zdrave hrane „GOR-INES KUK BUK“ (GOR-INES-ov KUVAR) kakvu je imao u svojim restoranima. U knjizi je opisao svoja pravila zdrave hrane, recepte, kalorijsku vrednost svakog obroka i njegov vitaminsko-mineralni sastav. Recepti su odabrani po specijalnostima zemalja: francuske, srpske, kineske, japanske, grčke, italijanske i druge mediteranske. Kada su objavljene knjige bile izložene u svakom njihovom restoranu i uglavnom prodavane kupcima. Knjiga je bila lepo ilustrovana i kupci su uživali u posedovanju primerka nakon što su im poslužili izuzetan obrok. Goran se rukovao sa svakom mušterijom nakon usluživanja i izražavao zadovoljstvo. Novoj mušteriji je davao vizit kartu, samo da bi je imao kada je restoran preporučivao prijateljima. U njegovim restoranima tokom obroka puštali su laganu klasičnu i modernu muziku, koja pomaže ljudima da se opuste i bolje raspoloženje za razgovor.

Ines je takođe volela da s vremena na vreme radi u restoranu kada je njena mama čuvala decu. Pošto je ona tako lepa osoba, podigla je i raspoloženje prisutnih. Bilo je slučajeva da u restoran dovodi svoje blizance i da ih gesti vole zadirkivati. Ines je osoba koja se trudi da u svakom slučaju stvori pozitivnu atmosferu, koju većina ljudi voli i pamti.

                                                                                                                                                                                KRAJ

PODELITE OVAJ TEKST NA: