Пети део можете прочитати ОВДЕ

ГОРАН - ГЛАВНИ КУВАР

РОМАН

Горан се осећао опуштено, а Инес задовољна, јер он не трчи толико. Уживали су заједно са децом. И Данијела и Стефан били су најслађи рано ујутру када су се пробудили. У том тренутку их је Инес мазила, љубила, а онда их стављала на тоалет и потом их облачила. Горан би обично ушао након што их Инес обуче и онда настави да ради исте ствари. Није морао да жури у своје ресторане. Већина његових радова је пре ручка. Понекад мора да оде у градске канцеларије или да се састане са адвокатима. Горан је у сва три ресторана имао добро, поверљиво особље, тако да му посао тече без проблема.

  Заједнички Инес и Горан одлучили су да оду на летовање са децом, само да проведу неколико дана у природи, уживајући сви заједно. Деца су била довољно одрасла, могла су да трче и играју се напољу. Отишли ​​су у Алгонкуин Парк, пошто је био најближи и има толико занимљивих ствари које треба видети. Национални парк Алгонкин је огроман, око 8000 квадратних километара, различитих природних терена, око хиљаду језера и четрнаест пешачких стаза. У парку је могуће камповати, а најбоље време је да будете крајем септембра и почетком октобра, када боје дрвећа постају скоро црвене. Горан и Инес су изнајмили кану, са појасевима за спасавање за све четворо, и веслали око четири сата, док деца нису огладнела. У касним поподневним сатима ходали су, а увече су преноћили у кампу. Деца су то веома волела. То им је био први пут да спавају у кампу. Како службеници парка организују различите програме, један су узели за дечије активности. Док су се деца играла са другима Инес и Горан су присуствовали програму о екологији. Провели су три дана у дивљини и у свему томе веома уживали. Како су шансе за пецање добре, Горан је тек показао деци како се то ради, а увече су имали лососа за вечеру, да деци покажу шта је то што људи лове. Инесин закључак је био да у било ком речнику има премало речи које могу у потпуности описати све лепоте Националног парка Алгонкин.

Када се приближио Божић, Горан и Инес су отишли ​​са децом да купе божићну јелку и разне украсе. Код куће су почели да украшавају сви четворо, учећи децу како се то ради и пуштали их да то раде сами они. Пред Бадње вече рођаци и пријатељи почели су да доносе поклоне, па су сви стављани испод јелке. Инес им је показивала како да га оставе док Деда Мраз не дође да поклони сваком детету. Пошто им је то био други Божић, први пут то нису могли да схвате, били су сувише мали. На Божић су и Данијела и Стефан устали рано, верујући да је Деда Мраз у њиховој соби и почели су да отварају поклоне. Било је забавно. Било је превише играчака свих врста. Били су прегласни, причајући шта је Деда Мраз донео сваком од њих. Било је то уживање и за родитеље. Када су дошле баке Џули и Сандра донеле су и оне своје поклоне, па је било још више забаве. Заједно су била сва деца, Вањин и Данијелин Свемир и Венера и Наташин Филип са Стефаном и Данијелом. Сви су разменили поклоне и веома су уживали, смејали се, певали и играли игрице.

Само недељу дана после Божића била је Нова година и још једна прослава са још више поклона за децу. Горан и Инес су и за све своје запослене припремили поклоне пожелевши им срећне празнике. Такође су купили поклоне за оба родитеља. У сваком ресторану тих дана је било чак много више него обично. Посебно за дочек Нове године када се слави до раног јутра, пева, игра и више троши. Сви очекују да ће Нова година бити боља од претходне, а сви исказују најбоље жеље другима.

Горан је Инес обећао да ће у Новој години кренути на много дуже путовање, можда у неку другу земљу. Рекао је Инес: „Моји деда и бака су много путовали. Посебно мој деда, волео је да путује и посетио је многе земље, па чак и писао књиге и дела о својим утисцима. Волео сам његове описе”.

Говорили су о путовању кроз све канадске провинције, као неопходности за образовање деце, као и о путовањима светом, како због образовања, тако и за уживање. План за једну турнеју би био кроз канадске источне провинције, а други до северних провинција. Што се осталих земаља тиче, оне су планирале Јапан, Кину, Русију, Индију, као и скандинавске, медитеранске и јужноамеричке земље.

Пословање у сва три ресторана је ишло добро, уз добру зараду и све већу популарност. Како је радно особље постајало све боље и боље, Горан није морао да буде стално са њима, па је све више времена проводио са децом. Истовремено је помагао Инес да не проводи све време само са децом. Проводећи време заједно са децом, обоје су уживали и остварили боље контакте са њима. И деца су то волела.

Имајући више слободног времена Горан је почео да пише књигу о кувању здраве хране „ГОР-ИНЕС КУК БУК“ (ГОР-ИНЕС-ов КУВАР) какву је имао у својим ресторанима. У књизи је описао своја правила здраве хране, рецепте, калоријску вредност сваког оброка и његов витаминско-минерални састав. Рецепти су одабрани по специјалностима земаља: француске, српске, кинеске, јапанске, грчке, италијанске и друге медитеранске. Када су објављене књиге биле изложене у сваком њиховом ресторану и углавном продаване купцима. Књига је била лепо илустрована и купци су уживали у поседовању примерка након што су им послужили изузетан оброк. Горан се руковао са сваком муштеријом након услуживања и изражавао задовољство. Новој муштерији је давао визит карту, само да би је имао када је ресторан препоручивао пријатељима. У његовим ресторанима током оброка пуштали су лагану класичну и модерну музику, која помаже људима да се опусте и боље расположење за разговор.

Инес је такође волела да с времена на време ради у ресторану када је њена мама чувала децу. Пошто је она тако лепа особа, подигла је и расположење присутних. Било је случајева да у ресторан доводи своје близанце и да их гести воле задиркивати. Инес је особа која се труди да у сваком случају створи позитивну атмосферу, коју већина људи воли и памти.

                                                                                                                                                                                КРАЈ

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: