Kratkometražni igrani poetski filmuz stihove pesme Nikole Rausavljevića

Autor pesme i govornik: Nikola Rausavljević  

Glumac: Zoran Karajić (Šabačko pozorište)     

Režija: Nikola Živković                                        

Direktor fogorafije: Tibor Varga                      

Muzika: Božidar Sekulić                                        

Dizajner zvuka: Aleksandar Užarević                

Dizajner svetla: Zoran Damnjanović

Montažer: Nikola Živković                                 

Grafički dizajner: Jelena Trifković                

Fotograf: Aleksandar Roman                                

Kolor korekcija: Tibor Varga

Spiker: Snežana Živković

Produkcija: „Cipelcug“

Producenti: Marko Vejin; Nikola Rausavljević

Projekat omogućio: Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu

Projekat podržali: Savez Srba iz regiona; Restoran Fruškogorska Lugarnica

Medijska podrška: RTV

Lokacija: Mala Remeta

Posebnu zahvalnost dugujemo Mitru Nikoliću, čoveku koji je pomagao za vreme Oluje, kao i sad, toliko godina kasnije. Hvala meštanima sela Mala Remeta na nesebičnoj pomoći: Goranu Opančiću, Milanu Krmaru, Miletu Bugarskom, porodici Opančić. Poseban doprinos dali su Lazar Živković i Boris Kočiš.

Oluja

Sklanjam slutnje iz oblaka i sumnje iz magle

koje nikada nisam tak'o.

Oblačim čist pod pritiskom zore

stari prašnjavi sako

i kao olovni vojnik na šahovskom polju

-kada noć u meni zanemi-

koračam tiho, tupo i pravo

i slušam odjeke što se ponavljaju kao refreni.

Nosi ih đavo k'o komad vetra

koji zavija u nekoj ravnici.

Al' iza brda nema vetrova, pa spoznajem-

to nisu odjeci, nego krici.

Zloslutne sumnje ožive u ljudima

kad usta zaneme, a oči psuju.

Odagnam slutnje, koračam tiho,

al' kad god začujem krike pomislim na Oluju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: