detalj slike: Dani Blue Photography

Obraćanje književnice i sekretarke Srpske nacionalne akademije u Kanadi Gordane Petković Laković tokom Svečane akademije, održane 28. septembra u Crkvi Svetog Jovana u Patersonu, Nju Džerzi, kojom je obeleženo sedamdeset godina postojanja Matice iseljenika i Srba u regionu i decenija od osnivanja Književne radionice Kordun.

Tekst: Gordana Petković Laković

Stanje u odnosnima matice i dijaspore

Delovanje Matice nije svedeno samo na povezivanje stvaralaca iz rasejanja sa stvaraocima u otadžbini, nego i povezivanje nas u rasejanju sa drugima iz rasejanja. Najlepši primeri su kontakti koje sam kroz delovanje Matice lično uspela da ostvarim sa Srbima u regionu, posebno u Hrvatskoj, zatim sa Srbima u Rumuniji i Mađarskoj, a novi susreti su u pripremi. Posebno bih istakla doprinos ovih susreta otvaranju ključne saradnje u oblasti kulture i informisanja.

Svedoci smo da se čoveku može oduzeti otadžbina i da se može naterati da progovori drugim jezikom, ali mu se sećanja i uspomene ne mogu oduzeti. Ali čovek takođe shvata da otadžbina nije samo prostor na mapi, već se proteže mnogo šire od toga. Naš komediograf Branislav Nušić je rekao: Otadžbina nije predmet ograničen, oivičen, utelovljen; otadžbina je misao, otadžbina je vera, a misao i vera ne umiru.

Prvi put u istoriji, od kada Srbija ima državne granice, više Srba živi van matice nego u njoj. Pored toga što Srbi van matice više od trideset godina nastoje da sačuvaju vezu sa sopstvenom prošlošću u ime budućnosti, da decu vaspitavaju u tradicionalnom srpskom duhu i da u belom svetu dostojanstveno predstavljaju svoju zemlju, oni su i značajna podrška matici i njen finansijski stub.

Srbi iz dijaspore šalju oko četiri milijarde evra godišnje svojim familijama u Srbiji. Nekada, tokom devedesetih, slali su i više, oko šest milijardi. Tada je dijaspora i hranila i branila Srbiju. Branila je organizujući demonstracije i lobirajući za srpske nacionalne interese. I danas šalje novac svojim porodicama i brani srpske nacionalne interese. Ljudi koji odlaze van granica svoje zemlje predstavljaju važne mostove između zemalja. Svojim znanjem, idejama, iskustvima i kontaktima unose održive promene i na različite načine mogu da pomognu svojim matičnim zemljama da ostanu perspektivne, dok istovremeno učestvuju u oblikovanju društava u novim zemljama.

Potrebno je da se saradnja između Matice iseljenika i Srba u regionu i srpskih organizacija u Severnoj Americi u budućnosti očvrsti i nastavi konkretnim akcijama i zajedničkim projektima na kojima smo već počeli da radimo...

Članovi uprave Srpske nacionalne akademije u Kanadi, bez obzira na titule, predano rade na zajedničkom zadatku, a to je negovanje srpske baštine, unapređenje srpske kulture, građenje specijalnih odnosa sa kanadskim društvom i srpskim narodom u matici. Da pomaže razvoj srpskog jezika i pisma, književnosti, istoriografije, obrazovanja, nauke, umetnosti, i ostalih delatnosti koje se tiču srpskog kulturnog nasleđa; SNA, Generalni konzulat u Torontu, Srpska pravoslavna crkva i mnoge druge organizacije daju podršku većini kulturnih događaja u dijaspori okupljajući nas pod krunom kulture.

Saradnja Matice iseljenika i Akademije traje već dugo, ali se bitno intenzivirala od kako je na čelo Matice došao Mića Jakšić. Upravo zahvaljujući Mićinoj neiscrpnoj energiji i entuzijazmu otvaraju se vrata znatno šire saradnje.

Matica je otvorena i spremna da promoviše stvaralaštvo naših ljudi iz rasejanja. Ona nastoji da bude servis i mesto gde će naši ljudi iz inostranstva moći da potraže podrsku u rešavanju mnogobrojnih nedoumica, da se predstave kao kulturni stvaraoci, bilo pisci bilo slikari ili drugi umetnici. Da bude mesto gde se osećaju kao kod kuće i kroz razne manifestacije, izložbe, tematske skupove, promocije knjiga i druge aktivnosti ostvari zajednicki cilj.

Evo i danas, Matica i proslava 70 godina njenog postojanja, je okupila mnoge stvaraoce sa ovog kontinenta, čime je i pokazan direktan doprinos povezivanju našihi ljudi. Želim da pozovem sve nas da saradnju osnažimo i uključimo što više mladih, naše dece i naših unuka, jer samo tako dobri rezultati ostvareni danas proširiće se i na budućnost.

PODELITE OVAJ TEKST NA: