detalj slike: KRK Art dizajn

ŠUMSKI POŽARI I POPLAVE U KANADI 2023

Dr SIMO JELAČA

Geografski podaci

Kanada je druga zemlja u svetu po svojim prostranstvima, površine 9,984.670 km2. Razdaljina od Atlantika do Pacifika, od Keip Spira (Cape Spear, New Fondled and Labrador) do granice Jukona sa Aljaskom (Yukon and Alaska border) je 5.514 km, a od najjužnije do najsevernije tačke 4.634 km. Nacionalnih parkova ima 224.466 km2.. Kanada ima preko dva miliona jezera, više od ostatka sveta, a većih od 3 km2 ima 31.752. Najveće kanadsko jezero je Great Bear Lake 31.328 km2 , a najdublje je Great Slave Lake, duboko 614 m, površine 28.568 km2. Kanada ima 52.455 ostrva, najveće ostrvo je Baffin Island, Nunavut, 507.451 km2. Površina friških voda je 891.163 km2. Najviši planinski vrh je Elias Mountains 5.959 m. Zemljane granice su dužine 8.890 km, a morske, obalske, 243.042 km.

Šumski požari

Na ogromnim kanadskim prostranstvima ogromne su i šumske površine. A poznat je podatak da za svaku živu osobu treba najmanje po deset stabala drveta radi proizvodnje kiseonika. Kanada sada ima nešto preko 40 miliona stanovnika, a ima takođe i dosta životinja, kojima takođe trba kiseonik za biološki opstanak.

U Kanadi se dešavaju šumski požari svake godine, mada su tokom prethodnih decenija i godina oni bivali dobrim delom pod ljudskom kontrolom. Prošla, 2023-ća godina bila je izuzetno nepogodna, zbog nastalih klimatskih promena, koja nam je nanela ogromne štete usled brojnih šumskih požara, širom zemlje. Samo u Britiš Kolumbiji izgorelo je 2,84 miliona hektara šuma, još više u Alberti, a u ukupnoj Kanadi izgorelo je 18,5 miliona hektara šumskih površina. Najveći broj požara izazvale su munje, mada ima i drugih faktora kao uzročnika požara, a ima i ljudskih, zlonamernih. Tokom šumskih požara prinudno je iseljavano mnogobrojno stanovništvo, a mnogima su i kuće izgorele. Najviše iseljavanja bilo je na severnim predelima Kanade. Stanovništvo Jelounaifa (Yellowknife), na primer, iseljavano je dva puta u 2023-ćoj godini. Jedan podatak ukazuje da je bilo 236 iseljavanja. Po provincijama iseljavano je sledeća brojnost stanovništva: U Alberti 29.000, u Britiš Kolumbiji 30.000, u Manitobi 7.000, u Nord vestern teritoriji 3.000, u Novoj Skoši 16.000, u Kvebeku 14.000, u Saskačevanu oko 1.000 , oko 535 stanovnika iseljavano je i drugi put. Oko 5.000 stranih vatrogasaca došlo je u pomoć Kanadi. Šumski požari počinjali su već u Martu mesecu, a neki još uvek traju i nije ih ni zima ugasila. Bilo ih je ukupno 6.551. Čak i u Oktobru 2023 godine gorelo je 772 požara, od kojih su 246 bili van ljudske kontrole. Šumskih požara je bilo u svih 13 provincija i teritorija Kanade. Materijalne štete su ogromne i osiguravajuće institucije snose veliku većinu troskova. Izgorelo je 184.961 km2 šumskih površina, što je oko 5% od ukupnih šumskih površina Kanade, što je isuviše mnogo.

Šumski požari promenili su i kvalitet vazduha. Dim datih požara proširio se iznad celokupne površine Kanade, bilo je dana da su ljudi u Otavi, Torontu i drugim gradovima šetali isključivo sa maskama na licima. Dim iz kanadskih šuma proširio se čak preko Atlantika i dobrim delom prekrivao Evropu. Godina 2023-ća zabeležena je kao suvlja i toplija, a za očekivati je da će i sledeće biti istovetne ili čak gore. Poremećena klima donosi nam samo loše stvari.

Ima podataka koji ukazuju da je 85% izgorelih sumskih površina uzrokovano usled munja, a ima čak i ukaza da su neki požari izazvani usled bačenih opušaka. Eto, na žalost, ima i takvog stanovništva, pušača, koji su toliko nemarni da svojom nepažnjom ili zlonamerno izazivaju ljudske štete, pa čak i ljudske živote. Istina, neki požari izazvani su usled varnica iz železničkih lokomotiva, ali tu je čovek sa smanjenom mgućnosti da to drži pod kontrolom sve dok sve lokomotive ne budu električne. Neki su bili toliko veliki i zahvatali su toliko velike površine, da su formalno bili izvan moguće ljudske kontrole.

Jedan podatak ukazuje da su šumski požari u Kanadi tokom 2023-će godine stvorili oko 327-355 megatona ugljendioksida, koji je dodatno otišao u atmosferu i dopunski je zagadio. Ako se u obzir uzme specifična težina ugljendioksida proizlazi da ga je u atmosferu otiščo najmanje 355.000,000.000 kg, što je premnogo za ljudsko poimanje. Provincije i teritorije još uvek sređuju svoje podatke o šumskim požarima i štetama koje su oni naneli.

Bilo je čak i zavera, da su neki požari podmetani pomoću dronova. U požarima četinarsko drvo lako gori, a tamo gde su potpuno uništena, oporavak šuma traje 50 do 150 godina. Neke šume postaju potpuno ne obnovljive. Neki požari još uvek traju, iako je prošla zima, pa ih ni snegovi nisu zaustavili.

Evidencija na internetu pokazuje da je 86 vatrogasaca stradalo tolom svih šumskih požara, a da su četvorica od njih direktno izgoreli u vatri. O stradalim životinjama ne raspolaže se sa tačnim podacima, ali se spominje da ih je stradalo na stotine hiljada, te da su mnoge promenile svoja staništa. Među mnogobrojnim životinjama spominju se i ribe, ptice, pa čak i one ptice koje su migrirale. Ukupno se spominje nestanak i stradanje oko 700 životinjskih vrsta. Potpuni podaci još nisu sređeni, a i oni koji su prikazani, dovoljni su da se sagledaju nastale štete i procene mogućnosti za sprečavanja u budućnosti, što se može sa sigurnošću očekivati da će ih biti svakako.

Rečne poplave

Vremenske nepogode tokom 2023 godine nanele su materijalne štete u Kanadi u vrednosti od oko 3,1 biliona dolara. Oko milion i po Kanađana efektirale su poplave. Statistički vremenske nepogode, u prvom redu poplave, prikazuju se po regionima i vremenski. Najviše poplava desilo se i dešavaju se svake godine, u istočnim provincijama. U tim delovima zemlje pada više snegova, pa kada se isti otopljavaju reke se naglo izlivaju i plave okolinu. U poplavljenim područjima stradaju mnoge kuće, a i poplavljeno zemljište. Nastaju ogromne materijalne štete.

Stručno se zna da se sva rečna korita trebaju čistiti bar jednom u veku. Sve reke u svojim tokovima nanose mulj, grane, razne otpatke i slično, rečna korita godinama postaju sve plića i reke se počinju izlivati. Otuda je preporučljivo da se reke čiste, a od izvađenog peska i mulja prave se okolni nasipi, koji se zatim utvrđuju. Ja, sam o tome pisao gradonačelnicima gotovo svih većih gradova u Kanadi i preporučivao im da možemo zajedno otići u Novi Sad da vidimo kako smo to mi uradili 1963 godine, u kojim akcijama sam i ja lično učestovao kao student, dobrovoljac. Na žalost samo sam od dvojice gradonačelnika (iz Otave i Kalgerija) dobio odgovor da su primili poruke i to je sve. A materijalne štete od rečnih poplava u Kanadi, svake godine, su ogromne. Naročito se to zna za Vinnipeg, gde Red River plavi gotovo svake godine i nanosi im štete vredne oko ili preko dve milijarde dolara.

Napred izneti brojni podaci o šumskim požarima i poplavama u Kanadi, tokom 2023 godine, uzeti su sa interneta i autor smatra da su tačni. Istovremeno zahvaljujem se svima koji su ih prikazali, a višestruko sam zahvalan svim vatrogascima i svim učesnicima u odbrambenim redovia za Kanadu.

PODELITE OVAJ TEKST NA: