О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Медији


ШУМСКИ ПОЖАРИ И ПОПЛАВЕ У КАНАДИ 2023.

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

ШУМСКИ ПОЖАРИ И ПОПЛАВЕ У КАНАДИ 2023


Др СИМО ЈЕЛАЧА



Географски подаци


Канада је друга земља у свету по својим пространствима, површине 9,984.670 км2. Раздаљина од Атлантика до Пацифика, од Кеип Спира (Cape Spear, New Fondled and Labrador) до границе Јукона са Аљаском (Yukon and Alaska border) је 5.514 км, а од најјужније до најсеверније тачке 4.634 км. Националних паркова има 224.466 км2.. Канада има преко два милиона језера, више од остатка света, а већих од 3 км2 има 31.752. Највеће канадско језеро је Great Bear Lake 31.328 km2 , а најдубље је Great Slave Lake, дубоко 614 м, површине 28.568 км2. Канада има 52.455 острва, највеће острво је Baffin Island, Nunavut, 507.451 км2. Површина фришких вода је 891.163 км2. Највиши планински врх је Elias Mountains 5.959 м. Земљане границе су дужине 8.890 км, а морске, обалске, 243.042 км.

Шумски пожари

На огромним канадским пространствима огромне су и шумске површине. А познат је податак да за сваку живу особу треба најмање по десет стабала дрвета ради производње кисеоника. Канада сада има нешто преко 40 милиона становника, а има такође и доста животиња, којима такође трба кисеоник за биолошки опстанак.
У Канади се дешавају шумски пожари сваке године, мада су током претходних деценија и година они бивали добрим делом под људском контролом. Прошла, 2023-ћа година била је изузетно непогодна, због насталих климатских промена, која нам је нанела огромне штете услед бројних шумских пожара, широм земље. Само у Бритиш Колумбији изгорело је 2,84 милиона хектара шума, још више у Алберти, а у укупној Канади изгорело је 18,5 милиона хектара шумских површина. Највећи број пожара изазвале су муње, мада има и других фактора као узрочника пожара, а има и људских, злонамерних. Током шумских пожара принудно је исељавано многобројно становништво, а многима су и куће изгореле. Највише исељавања било је на северним пределима Канаде. Становништво Јелоунаифа (Yellowknife), на пример, исељавано је два пута у 2023-ћој години. Један податак указује да је било 236 исељавања. По провинцијама исељавано је следећа бројност становништва: У Алберти 29.000, у Бритиш Колумбији 30.000, у Манитоби 7.000, у Норд вестерн територији 3.000, у Новој Скоши 16.000, у Квебеку 14.000, у Саскачевану око 1.000 , око 535 становника исељавано је и други пут. Око 5.000 страних ватрогасаца дошло је у помоћ Канади. Шумски пожари почињали су већ у Марту месецу, а неки још увек трају и није их ни зима угасила. Било их је укупно 6.551. Чак и у Октобру 2023 године горело је 772 пожара, од којих су 246 били ван људске контроле. Шумских пожара је било у свих 13 провинција и територија Канаде. Материјалне штете су огромне и осигуравајуће институције сносе велику већину троскова. Изгорело је 184.961 км2 шумских површина, што је око 5% од укупних шумских површина Канаде, што је исувише много.
Шумски пожари променили су и квалитет ваздуха. Дим датих пожара проширио се изнад целокупне површине Канаде, било је дана да су људи у Отави, Торонту и другим градовима шетали искључиво са маскама на лицима. Дим из канадских шума проширио се чак преко Атлантика и добрим делом прекривао Европу. Година 2023-ћа забележена је као сувља и топлија, а за очекивати је да ће и следеће бити истоветне или чак горе. Поремећена клима доноси нам само лоше ствари.
Има података који указују да је 85% изгорелих сумских површина узроковано услед муња, а има чак и указа да су неки пожари изазвани услед бачених опушака. Ето, на жалост, има и таквог становништва, пушача, који су толико немарни да својом непажњом или злонамерно изазивају људске штете, па чак и људске животе. Истина, неки пожари изазвани су услед варница из железничких локомотива, али ту је човек са смањеном мгућности да то држи под контролом све док све локомотиве не буду електричне. Неки су били толико велики и захватали су толико велике површине, да су формално били изван могуће људске контроле.
Један податак указује да су шумски пожари у Канади током 2023-ће године створили око 327-355 мегатона угљендиоксида, који је додатно отишао у атмосферу и допунски је загадио. Ако се у обзир узме специфична тежина угљендиоксида произлази да га је у атмосферу отишчо најмање 355.000,000.000 kg, што је премного за људско поимање. Провинције и територије још увек сређују своје податке о шумским пожарима и штетама које су они нанели.
Било је чак и завера, да су неки пожари подметани помоћу дронова. У пожарима четинарско дрво лако гори, а тамо где су потпуно уништена, опоравак шума траје 50 до 150 година. Неке шуме постају потпуно не обновљиве. Неки пожари још увек трају, иако је прошла зима, па их ни снегови нису зауставили.
Евиденција на интернету показује да је 86 ватрогасаца страдало толом свих шумских пожара, а да су четворица од њих директно изгорели у ватри. О страдалим животињама не располаже се са тачним подацима, али се спомиње да их је страдало на стотине хиљада, те да су многе промениле своја станишта. Међу многобројним животињама спомињу се и рибе, птице, па чак и оне птице које су мигрирале. Укупно се спомиње нестанак и страдање око 700 животињских врста. Потпуни подаци још нису сређени, а и они који су приказани, довољни су да се сагледају настале штете и процене могућности за спречавања у будућности, што се може са сигурношћу очекивати да ће их бити свакако.

Речне поплаве


Временске непогоде током 2023 године нанеле су материјалне штете у Канади у вредности од око 3,1 билиона долара. Око милион и по Канађана ефектирале су поплаве. Статистички временске непогоде, у првом реду поплаве, приказују се по регионима и временски. Највише поплава десило се и дешавају се сваке године, у источним провинцијама. У тим деловима земље пада више снегова, па када се исти отопљавају реке се нагло изливају и плаве околину. У поплављеним подручјима страдају многе куће, а и поплављено земљиште. Настају огромне материјалне штете.
Стручно се зна да се сва речна корита требају чистити бар једном у веку. Све реке у својим токовима наносе муљ, гране, разне отпатке и слично, речна корита годинама постају све плића и реке се почињу изливати. Отуда је препоручљиво да се реке чисте, а од извађеног песка и муља праве се околни насипи, који се затим утврђују. Ја, сам о томе писао градоначелницима готово свих већих градова у Канади и препоручивао им да можемо заједно отићи у Нови Сад да видимо како смо то ми урадили 1963 године, у којим акцијама сам и ја лично учестовао као студент, добровољац. На жалост само сам од двојице градоначелника (из Отаве и Калгерија) добио одговор да су примили поруке и то је све. А материјалне штете од речних поплава у Канади, сваке године, су огромне. Нарочито се то зна за Виннипег, где Ред Ривер плави готово сваке године и наноси им штете вредне око или преко две милијарде долара.
Напред изнети бројни подаци о шумским пожарима и поплавама у Канади, током 2023 године, узети су са интернета и аутор сматра да су тачни. Истовремено захваљујем се свима који су их приказали, а вишеструко сам захвалан свим ватрогасцима и свим учесницима у одбрамбеним редовиа за Канаду.




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"