Обраћање књижевнице и секретарке Српске националне академије у Канади Гордане Петковић Лаковић током Свечане академије, одржане 28. септембра у Цркви Светог Јована у Патерсону, Њу Џерзи, којом је обележено седамдесет година постојања Матице исељеника и Срба у региону и деценија од оснивања Књижевне радионице Кордун.
Текст: Гордана Петковић Лаковић
Стање у односнима матице и дијаспоре
Деловање Матице није сведено само на повезивање стваралаца из расејања са ствараоцима у отаџбини, него и повезивање нас у расејању са другима из расејања. Најлепши примери су контакти које сам кроз деловање Матице лично успела да остварим са Србима у региону, посебно у Хрватској, затим са Србима у Румунији и Мађарској, а нови сусрети су у припреми. Посебно бих истакла допринос ових сусрета отварању кључне сарадње у области културе и информисања.
Сведоци смо да се човеку може одузети отаџбина и да се може натерати да проговори другим језиком, али му се сећања и успомене не могу одузети. Али човек такође схвата да отаџбина није само простор на мапи, већ се протеже много шире од тога. Наш комедиограф Бранислав Нушић је рекао: Отаџбина није предмет ограничен, оивичен, утеловљен; отаџбина је мисао, отаџбина је вера, а мисао и вера не умиру.
Први пут у историји, од када Србија има државне границе, више Срба живи ван матице него у њој. Поред тога што Срби ван матице више од тридесет година настоје да сачувају везу са сопственом прошлошћу у име будућности, да децу васпитавају у традиционалном српском духу и да у белом свету достојанствено представљају своју земљу, они су и значајна подршка матици и њен финансијски стуб.
Срби из дијаспоре шаљу око четири милијарде евра годишње својим фамилијама у Србији. Некада, током деведесетих, слали су и више, око шест милијарди. Тада је дијаспора и хранила и бранила Србију. Бранила је организујући демонстрације и лобирајући за српске националне интересе. И данас шаље новац својим породицама и брани српске националне интересе. Људи који одлазе ван граница своје земље представљају важне мостове између земаља. Својим знањем, идејама, искуствима и контактима уносе одрживе промене и на различите начине могу да помогну својим матичним земљама да остану перспективне, док истовремено учествују у обликовању друштава у новим земљама.
Потребно је да се сарадња између Матице исељеника и Срба у региону и српских организација у Северној Америци у будућности очврсти и настави конкретним акцијама и заједничким пројектима на којима смо већ почели да радимо...
Чланови управе Српске националне академије у Канади, без обзира на титуле, предано раде на заједничком задатку, а то је неговање српске баштине, унапређење српске културе, грађење специјалних односа са канадским друштвом и српским народом у матици. Да помаже развој српског језика и писма, књижевности, историографије, образовања, науке, уметности, и осталих делатности које се тичу српског културног наслеђа; СНА, Генерални конзулат у Торонту, Српска православна црква и многе друге организације дају подршку већини културних догађаја у дијаспори окупљајући нас под круном културе.
Сарадња Матице исељеника и Академије траје већ дуго, али се битно интензивирала од како је на чело Матице дошао Мића Јакшић. Управо захваљујући Мићиној неисцрпној енергији и ентузијазму отварају се врата знатно шире сарадње.
Матица је отворена и спремна да промовише стваралаштво наших људи из расејања. Она настоји да буде сервис и место где ће наши људи из иностранства моћи да потраже подрску у решавању многобројних недоумица, да се представе као културни ствараоци, било писци било сликари или други уметници. Да буде место где се осећају као код куће и кроз разне манифестације, изложбе, тематске скупове, промоције књига и друге активности оствари заједницки циљ.
Ево и данас, Матица и прослава 70 година њеног постојања, је окупила многе ствараоце са овог континента, чиме је и показан директан допринос повезивању нашихи људи. Желим да позовем све нас да сарадњу оснажимо и укључимо што више младих, наше деце и наших унука, јер само тако добри резултати остварени данас прошириће се и на будућност.
