Марија Јефтимијевић Михајловић

Марија Јефтимијевић Михајловић је српска књижевна критичарка и есејиста, рођена у Косовској Митровици 13. јула 1978. године. Основну школу завршила је у Жеровници, а гимназију у Косовској Митровици. Филолошки факултет (катедру за српску књижевност и језик) у Приштини уписала је школске 1996/1997, а дипломирала 2001. године са темом Лирски дискурс у романима Иве Андрића. На Филозофском факултету у Косовској Митровици магистрирала је 2009. године на Поетици Бранка Миљковића. На истом факултету 2016. одбранила је докторску дисертацију Стилско-тематске одлике романа Петра Сарића.

Од 2002. године ради на Институту за српску културу – Приштина, са седиштем у Лепосавићу. Радећи на пројекту Духовне појаве и стваралаштво српског народа на Косову и Метохији од XВ до XX века, бавила се проучавањем поезије песника са подручја Косова и Метохије, прозним стваралаштвом овог поднебља и дометима српских књижевних критичара и историчара књижевности такозваног „приштинског круга“ (Владете Вуковића, Вука Филиповића). Објавила је и радове о поетици Миодрага Павловића, поезији Аце Шопова, прози Ива Андрића, теорији књижевности Драгише Живковића, радове из књижевне теорије и историје књижевности, али и огледе о руској књижевности и руским песницима (Арсенију Тарковском, јеромонаху Роману (Матјушину)).

За две деценије научнг рада објавила је преко сто научних прилога, есеја, критика и чланака у научним и стручним публикацијама из обалсти науке о књижевности. Аутор је три књиге: „Слика и идеја: поетика и критика“ (2011), „Миљковић између поезије и мита“ (2012) и „Знамења и значења: есеји о српској књижевности Косова и Метохије“.Учесник је бројних међународних научних скупова, члан редакција и рецензент часописа у области књижевности.
Удата је и мајка је два сина. Живи у Београду.