 Горан МаксимовићГоран Максимовић (Фоча, 24. септембар 1963) је српски историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Универзитета у Нишу.
Студије књижевности завршио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1987. године, а постдипломске на Филолошком факултету у Београду 1993. године, где је магистрирао са темом Бранислав Нушић као приповједач, код проф. др Јована Деретића. Под менторством истог професора докторирао је 11. јула 1997. године на теми Типови смијеха у српској умјетничкој прози 19. вијека на Филолошком факултету у Београду.
На Филозофском факултету у Нишу 1989. године почео је да ради као асистент-приправник за Српску књижевност 18. и 19. века. У времену од фебруара 1991. године до априла 1992, тј. до почетка грађанског рата у Босни и Херцеговини, радио је као асистент на Филозофском факултету у Сарајеву. У пролеће 1994. биран је у звање асистента на Филозофском факултету у Нишу, потом за доцента (1998) и ванредног професора (2003). У звање редовног професора универзитета за научну област Српска књижевност (Српска књижевност 18. и 19. века) изабран је на Филозофском факултету у Нишу 20. маја 2008. године.
Био је шеф Катедре за српску књижевност (2000—2002), продекан и главни и одговорни уредник издавачке делатности на Филозофском факултету у Нишу (2002—2004), члан Савета Универзитета у Нишу (2002—2006), као и Сената Универзитета у Нишу (2010—2016). Функцију декана Филозофског факултета Универзитета у Нишу обављао је у два изборна мандата, од 1. октобра 2010. до 30. септембра 2016. године.
Председништво САНУ, на основу Одлуке Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу и уз сагласност Сената Универзитета у Нишу, именовало га је 19. маја 2014. године за начелника Одсека за језик и књижевност Стручно-научног већа Центра за научноистраживачки рад САНу и Универзитета у Нишу.
Више о аутору погледајте на линку:
https://sr.wikipedia.org/wiki/Горан_Максимовић_(историчар)
|
