Катарина Бранковић Гајић

Катарина Бранковић Гајић је књижевница која потиче из старе београдске књижевне породице.
Завршила је гимназију и студирала на филологији, енглески језик и књижевност. Стекла је образовања из из других области, везано за медије, књижевност и културу.
До сада је издала 10 књига поезије и прозе. У припреми су 2 романа и једна збирка поезије.
Члан је Удружења књижевника Србије – УКС-а.
Њене песме, романи и ангажовања у култури, говоре више о њој, него било који подаци из административних папира, те отуда и нема потребе набрајати све плакете, повеље и захвалинице које је добијала, као и преводе песама на друге језике.
Режирала је и учествовала у извођењу разних перформанса - Стојте галије царске, Скадарлија у Шумицама, Звиждук у осам, Циганска рапсодија итд..
Пише рецензије, организује и води програме на промоцијама и поетским вечерима.
Воли сваку врсту уметности и скоро да јој ни једна није страна.
Запослена је у једној београдској фирми на одговорном, руководећем месту.
Председник је Књижевног клуба „Скадарлијска боемија“ који је основала и успешно води већ 10.годину у виду окупљања писаца из Београда, Србије, региона и дијаспоре. Такође, клуб је и издавач књига многим писцима, посебно својим члановима.
Дуго година су се поетско-музичке вечери одржавале у Скадарлији, а сада у Дому војске Србије из објективно-техничких разлога.
Тиме је допринела приближавању поезије, прозе, афоризама и музике многим људима, као и склапању пријатељстава и повезивању појединаца и удружења широм региона и шире.
Учествовала је у многим скадарлијским манифестацијама, почев од Шеширијаде, отварања Светског дана туризма и др..
Организовала је са својим Књижевним клубом, неколико хуманитарних акција у Дому за незбринуту децу у Звечанској и Домовима за стара лица, у виду пригодних програма, даривањем поклона и разних помоћи. Наступа и самостално на хуманим вечерима, али и као учесник на разним књижевним манифестацијама.
Мотивација јој је љубав према писаној речи и уметности уопште, те тако испуњава себе, како писањем, тако и окупљањем и спајањем људи у тој узвишеној хуманој акцији.
Време је за њу релативан појам – постоји само стање духа...
Увек је била и остала СВОЈА.