Снежана Теодоропулос

Снежана Теодоропулос (девојачки Ђордјевић), родјена је 23.08.1963. године у Приштини.
Медју првим незваничним избеглицама седамдесетих година.
Основну и средњу школу је завршила у Куршумлији.
Студирала је светску књижевност на Филозофском факултету у Приштини.
Једна од избрисаних из града родјења, крштена у цркви које више нема, спаљене…
Завршила је Педагошку Академију у Марибору.
У периоду између 1983-1989 била је члан и радила у Модно обликованој скупини у Словенији.
Једна од избрисаних деведесетих година у Словенији.
Говори пет језика.
Прву књижевну награду добила је у четвртом разреду основне школе.
Била је члан Књижевне комуне у Куршумлији и носилац песничке штафете, победом на такмичењу поезије у Трстенику 1980-1981.
Од 11-е године певала је у школском хору, један период у хору Дивне Љубојевић у Београду, као и у хору грчке и српске православне цркве у Немачкој.
Тренутно уз помоћ пијаниста Ирине Давидове из Грузије и сина Леонидаса Тихомира Теодоропулоса, преводиоца Мариам Турашвили, а у сарадњи са музичаром и музичким продуцентом Ралфом Молером из Немачке обрађује и пева српске и грузијске духовне песме.
Бави се примењеном уметношћу. Ручне радове оплемењује кристалима, сатеном, плишом и ствара ексклузивне комаде извучене из заборава .. из српске традиције, бакине шкриње.. И све то уз помоћ руку пар дивних женица топличког краја.
Живела је у Београду. Креирала и дала душу многим успешним угоститељским објектима.
Тренутно води један такав у Немачкој.
Где и живи.
Или живи у Београду душом (како она каже) а ради у Немачкој.
Далеко од дивног Београда.
Далеко од свих које воли.
Далеко од свих због којих је морала да оде.
Далеко од градова избрисаних.
И чека.
Вера у њеном срцу је неизбрисива.