О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе
Сви аутори СКУП "Десанка Максимовић" - ТоронтоШиром светаМлади аутори Најчитанији аутори






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић

Маја Херман Секулић

Биографија

Маја Херман Секулић - међународно је признати аутор 21 књигe поезије и прозе од којих су многе објављене у преводу на стране језике од енглеског, француског,италијанског и немачког до турског, малајског и монголског. Њена песма о корони је објављена чак на 25 језика и изашла као посебно издање. Маја Херман је превасходно значајни песник, али и популарни романописац, угледни преводилац, референтни теоретичар, академик и прва Српкиња доктор наука са најугледнијег америчког универзитета у Принстону, као и светски путник који је живео и школовао се на три континента. Поред више престижних страних признања, најновије је Premio Tuliolla за стране песнике којy примилa у Риму 18.октобра прошле године; она је две године узастопце добила награду Tesla World за изузетан допринос промовисању имена и дела Николе Тесле, a носилац је и награде Симо Матавуљ, првог председника УКС-а, као и награде ФЕСКа за Афирмацију српске културе у свету. У последњих годину дана добила је 11 великих међзнародних признанња за допринос светској књижевности и проглашена је за јединствену Глобалну икону поезије и амбасадора културе и добре воље за Глобално књижевно друштво и Галакси академију из Индије.
Управо је објављен Водич кроз књижевни свет Маје Херман Секулић са библиографијом од 468 јединица и збирка њене поезије на италијанском са предговором италијанског кандидата за Нобела Данте Мафије.
Крајем 2015. изашла је њена књига на енглеском о Тесли, а аутор je и три романа који су били у најужем избору за важне награде. Последњи Ma belle 2016. кандидован је за НИН-ову награду. Следеће године објављен је на енглеском у угледној едицији Геопоетике Serbian Prose in Translation и номинован за значајну Међународну награду града Даблина 2018.
Као теоретичар и преводилац увела је нова имена и важну нову терминилогију у нашу књижевну мисао.
Упркос богатом и разноврсном опусу, Маја Херман Секулић је пре свега песник и аутор пет песничких збирки које су унеле трансмодерни сензибилитет у наше песништво или нови дрхтај по речима песника Милана Ђорђевића. Њене песме су преведене на више језика, а преводио их је и амерички песник лауреат Марк Стренд. О њеној поезији писао је и нобеловац Јосиф Бродски тврдећи да је изузетна. Она је једини наш песник чије су песме објављене у угледном The Paris Review. Године 2016. француски песник Матју Бомије направио је свој избор њених песама на француском и енглеском De la Terre de Desolation, у е-едицији Ailleurs, где се опет нашла као наш једини песник у истој едицији са Чарлсом Симићем и једним Лорком.
Крајем 2017. године изашло је прво коло од три књиге њених Изабраних дела као суиздавачки подухват Завода за уџбенике и Службеног гласника који такође спада у најређе појаве посвећене стваралаштву савремене књижевнице у историји наше књижевности. Ту је збирка есеја и интервјуа, Скице за портрете о дружењу са великанима америчке и светске литературе, која у обновљеном издању доноси три нова портрета Боба Дилена, Дерека Волкота и Артура Милера, поред портрета самог аутора из пера др Светлане Томић.
Друга књига те едиције је капитални зборник Поезија Маје Херман Секулић, од којих је поема Госпа од Винче, раније објављена као књига на два језика, kао и поема Силна Јерина која је недавно преведена и на малајски. Енглески песник Ричард Беренгартен је преводећи и пишући о обе поеме констатовао да је она у својој митопоетици прави наследник Васка Попе. Обе ове поеме и збирка Поезија означавају важан повратак њеним песничким коренима. У току 2019. очекују се два нова тома њених Изабраних дела, као и књига поетских драмолета Ти која сам ја по којој се на јесен спрема представа у Народном позоришту.
Крајем 2017. одржана је јединствена међународна академска конференција о њеном опусу, прва таква код нас посвећена једном женском аутору у организацији Алфа БК универзитета. Зборник прилога са ове конференције недавно је промовисан а ове године излази и Водич кроз дело Маје Херман Секулић као пројекат Универзитета и Министарства културе Црне Горе. Она је награђени члан УКС-а, суоснивач СКД-а, српског и америчког ПЕН-а и Америчке академије песника.




2024 © Књижевна радионица "Кордун"