Милица Јефтимијевић Лилић

БИОГРАФИЈА

Милица Јефтимијевић Лилић рођена је 28.08.1953. у Ловцу код Бањске на
Косову и Метохији.Завршила је Филозофски факултет, Одсек за југословенску књижевност и језик, у Приштини, а магистирала је на Универзитету у Београду и стекла звање магистар филолошких наука. Почасни је доктор литературе Европског института за ромске студије и академик Словенске Академије у Варни.
Радила је у Приштини на Универзитету у звању асистента на предмету Методика наставе српског језика на Филолошком факултету и професора више школе на Вишој педагошкој школи где је предавала Методику наставе српског језика и Књижевност за децу. Радила је у Радио Приштини као уредник и у Телевизији Приштина као уредник Редакције за културу од 1995. до 1999. где је дала значајан допринос афирмацији стваралаштва које се неговало у Покрајини, али је пратила и културна збивања у земљи те тако у својој средини успостављала више стваралачке и вредносне параметре.
До недавно била је уредник у Телевизији Београд и један од зачетника дигиталног програма, (садашњег Трећег канала, за културу), а пре тога је девет година радила као уредник у Редакцији за културу где је остварила импозантан број ТВ фељтона и емисија и прилога из области културе, књижевности и науке о књижевности.
2003. је снимила серијал „Усудом развејани“ о судбини познатих српских писаца са Косова и Метохије протераних отуда: Пера Стефановић, Радослав Златановић, Владета Вуковић, Даница Андрејевић, Мирко Жарић, Милан Михајловић, Ненад Јеро Раденковић и други, као и бројне тв фељтоне о културним збивањима на Косову и Метохији у трајању од више деценија.
Као ТВ репортер за РТС 1 преносила је свечано отварање Цркве Свети Василије Острошки на Бежаниској коси, 12.маја 2001. Снимила Тв фељтон о постављању споменика Светом Сави у Билећи у Тв фељтону Ћоровићеви Сусрети 2003. Тв фељтон посвећен прослави Стогодишњице СКПД “Просвејта” у Источном Сарајеву 2002. Тв фељтоне песвећене великим српским писцима: Миодрагу Павловићу, Слободану Ракитићу, Моми Капору, Радовану Белом Марковићу, Миловану Данојлићу… као и проф. др Новици Петковићу, што је био његов последњи интервју.
Сарадник је многих часописа и члан неких жирија.Део је уредничког тима међународног часописа, Галактика аутунис поетике, Оур поетри архиве и других.
Објавила је збирке песама:“Мрак, избављење,“, (1995) КОВ , Вршац,“Хибернација“, (1998) КОВ, Вршац“, „ Путопис коже“ „2003, СКЗ, Београд и поему “Чарање“(2007) „Панорама“, Приштина, Београд, збирку прозе „Сиже случаја“,(2002),“Просвета“, Београд, као и књиге критика: „Поетика слутње“ (2004), Књижевно друштво писаца Косова и Метохије, Кос.Митровица и „Епистемолошка осветљавања“ (2007),“Мали Немо“, Панчево. „Одвијање свитка „, песме, Друштво писаца Косова и Метохије, Косовска Митровица. 2008. „Мистерија љубави“, песме, Младеновац, 2011, „Критички темељи и домети“, студија о Сими Цуцићу ( магистарски рад ) Банатски културни центар Ново Милошево, 2012, „Жубор ума“/Il gorgoglio delle mente (српско – италијанско издање ), Смедеревска песничка јесен, Смедерево, 2012, Das mysterium der liebe, избор поезије на немачком језику, Банатски културни центар, Ново Милошево, 2012, Мозаикот на создателот, поезија на македонском језику, Струга, 2012. „Тетоважа ума“, поезија, „Свет књиге“, Београд, 2012, „По мери мита“, сатирична поезија, Биндер Београд, 2014. „Партенон звездама зидан „, поезија, Арка – Смедерево, Стари Колашин, Зубин Поток, 2015, „Понирања (у прозни текст) „, критике и есеји, Жиравац, Пожега, 2015. „Il fuoco e il verbo /Ватра и слово“ , Coratо, Италија, 2015. Избрана поезија, двојезично, италијански/ српски , „Очи у очи са судбином „,приче, Филип Вишњић, 2015,“Непредвиђен сусрет“, приче, Градац Рашка и Задужбина Владете Јеротића, 2016. “Посланице Одисеју”, поезија, Алма, Београд, 2017. Као и друго издање те књиге 2018.
„Скривено у сјају очију”, приче (Банатски културни центар Ново Милошево, Књижевна радионица „Кордун”, Вест Честер, САД, 2019)
„О, Косову опет” („Панорама – Јединство”, Приштина, тј. Косовска Митровица, 2019)
„Il voto di Penelope”, Edizioni Il cuscino di Stelle, (Italija 2021)
„Кодирано знање“, песме, Бесједа, Бања Лука, 2021.
„Логосно преобиље света“, изабране критике, Књижевни еснаф, 2021.
„Моје најљубавније, 100 изабраних љубавних песама“, Алма, Београд,2022.
У Коларчевој задужбини, 16. јуна 2016.Свечаном академијом у којој су учествовали: др Владета Јеротић, др Драгана Тодоресков, књижевници Јованка Стојчиновић Николић, Илија Шаула и други, обележила четрдест година књижевног рада.
Има велику библиографију коју чине прилози у књижевној и научној периодици.
Пише и приче за децу које су објављиване у „Дечјим новинама“, „Јединству“ и другим гласилима.
Приредила је и изабрала песме Владете Вуковића под називом „Остаћу негде“, Миломира Краговића, Братислава Магдића и других.
Добитник је награда: Награда „Јединства“ за најбољу причу,Приштина, „Григорије Божовић“ за најбољу песничку збирку, Приштина,, “Лазар Вучковић“, за најбољи циклус песама објављен у часопису „Стремљења“, Приштина, “Песничка повеља“ (Међународна манифестација „Соколица“ у Звечану), „Змај Огњени Вук“ на међународном фестивалу поезије,“Смедеревска песничка јесен“, „Кондир Косовке девојке“ на Песничком причешћу у Грачаници за најбољу песничку књигу између две манифестације и „Бронзани Орфеј“ у Франкфурту на међународном фестивалу позије дијаспоре за најбољу песму . „Златни беочуг“, „Златна значка КПЗ“ за допринос култури Београда и Србије, „Повеља за животно дело“, Опленац, Награда „Сима Цуцић“ за научно дело, „Царица Теодора „ за најбољу песму о Бранку Миљковићу, „Сребрно перо које лети“ у Бугарској, „Медаља са ликом Нерона“ у Анцију у Италији, „Citta del Galateо“, Галатоне - Регион Леће у Италији, „Цар Константин“ и „Златник Цара Константина“ у Нишу, “Национално признање за трајни допринос култури Србије,” “Прва награда за креатиност” Фондације Нажи Наајман, Либан, “World poetry Rossete ”, Истанбул, “Omaggiо Мediteranео”2017. Анзио, Италија..., „Global icon 2018“, Writers International Writers Foundation of India, „Vitruvio“, Леће (Италија) 2018, Велика повеља “Имадединов стих”2019, дар Српске краљeвске академије и Амбасаде Азербрјџана,, Brigde of culture“,Istanbul 2020., „Light of Galata“ , Istanbul 2021. Заменик је директора онлине магазине Балкан Ин, Специјaлни је саветник за културу Интернционалног Концила за Демократију и Право (ICDJ) при УНЕСКО-у, са седиштем у Риму, члан је Фондације интернационалних писаца Индије (Writers International Writers Foundation of India)...
Заступљена је у више антологија поезије, зборницима и панорамама поезије како у земљи тако и у иностранству. Песме су јој превођене на: руски, италијански, енглески, француски, арапски, мађарски, турски, бугарски, македонски, немачки, азербејџански, шведски, пољски, румунски, грчки, ромски, словачки и друге језике. Критике на: енглески, арапски, италијански, македонски, ромски...
Писала је бројне предговоре, поговоре и рецензије за књиге поезије и прозе, како за ауторе са Косова и Метохије, из Србије, дијаспоре и региона,тако и за неке стране писце чије стваралаштво је промовисала у Србији. Стални је сарадник издавачке куће Алма и један је од уредника за поезију у часопису “Књижевни преглед”.
Аутор је поговора за књигу Владете Јеортића, Изазвови и одговори, Арс либри, 2015, стр.143-151
Стваралаштво Милице Јефтимијевић Лилић тумачили су: проф. др Даница Андрејевић, проф. др Владета Вуковић, Слободан Ракитић, проф. др Добривоје Станојевић, проф. др Бојана Стојановић- Пантовић, др Стојан Ђорђић,Чедомир Мирковић, проф.др Богомир Ђукић, мр Срба Игњатовић, Радомир Андрић, проф. др Снежана Башчаревић, др Милена Стојановић, Милијан Деспотовић, др Мићо Цвијетић, Љубиша Ђидић, др Мирјана Стакић, др Милош Ђорђевић, мр Душан Стојковић, мр Ђоко Стојичић, Братислав Милановић, Радомир Стојановић, Зорка Мирковић, мр Предраг Јашовић, Ксенија Катанић, Марта Мићић, Светозар Радоњић-Рас, др Милутин Лујо Данојлић, Даница Диковић-Ћургуз, Радомир Стојановић, Јованка Стојчиновић-Николић, Милан Михајловић, Мирјана Мариншек -Николић,Татјана Лазаревић,Даница Вујков, Бранислав Зубовић, др Драгана Тодоресков, Жељка Аврић, проф.Орацио Болоња, проф .Алфредо Пазолини, Јохан Лавунди, Чедо Недељковић и други.
Живи у Београду,од јула 1999. након рата.

Мајка је две кћери.