Петар Милатовић

Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети код Даниловграда, Црна Гора. Школовао се у Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици, Београду и Бечу. Дипломирао је журнаалистику и књижевност. Члан је Удружења књижевникa Црне Горе, Удружења аустријских аутора, Матице Српске и многих других књижевних и културних асоцијација у земљи и иностранству. До пензиoнисања 2014. године био научни истраживач на бечком Универзитету, у Аустријској националној библиотеци и Аустријском државном архиву. Одржао је преко 1300 књижевних вечери и политичких предавања од 1. децембра 1983. године до 15. јуна 2020. године у свим европским и прекоморским земљама. Организовао је и предводио 200 масовних демонстрација у Бечу у ери најгоре медијске сатанизације српског народа у страним медијима.
Оснивач је Књижевног клуба „Михаило Вуковић“ у Даниловграду 1971. године, као и Српског Дома у Бечу (Reinprechtsdoerferstrasse 2, 1050 Wien и касније на адреси (Блумауергассе 24, 1020 Wien), штампарије у Бечу (Europrint, Breitenfurterstrasse 56-60; 1120 Wien) у којој је штампао књиге на српском и њемачком језику, као и новине Глас Срба, Српски видици, Србослов, Хеликон, Истину, као и српских удружења: Његош, Глас Срба, СНО (Српска народна одбрана у Европи), Српски културно-информативни центар у Бечу, медија: Глас Срба, Истина, Србослов и Словословље.
За свој књижевни рад добио је следеће награде: прву награду радио Подгорице у октобру 1962. године за поезију, другу награду на такмичењу младих пјесника 1969. године у Подгорици, прву награду на Првом Краљевском књижевном конкурсу 1992. године у Београду, прву награду на књижевном конкурсу Гласа Срба 1993. године у Бечу, прву награду за књижевност Српске народне одбране у Европи 2004. године, Златнoг Пегаза Српског културног удружења Његош“ у Бечу 2007. године, Крста Светог Лазара Јерусалимског 2011. године, Високог интернационалног признања за животно дјело Академије Иво Андрић у Београду 2013. године, Повеље Свети Сава за књижевна дјела посвећена српском народу, у Источном Сарајеву 2015. године, Златног пера Удружења писаца у егзилу, Беч 2016. године, Ђурину грамату, Јагодина 2020., награду Живојин Жика Павловић за животно дјело 2020. годину. Јагодина 2021., Награду за животно дјело Дринских књижевних сусрета, Зворник 2021.
Књижевне радове објављивао од своје ране младости, почев од 1962. године када је у добио прву награду на конкурсу радио-станице у Подгорици и касније је објављивао у многим листовима и часописима за књижевност, културу и умјетност, од којих треба издвојити: Стварање, Побједу, Багдалу, Кораке, Књижевне новине, Савременик, Хеликон, Српске видике, Глас Срба, Слободу, Американски Србобран, Нашу реч, Словословље, Српску борбу, Искру, Бели орао, Сувобор, Глас Канадских Срба, Дан и многе друге, а поезија му је објављивана преко разних радио-станица у земљи и иностранству на српском и њемачком језику.
До сада су му објављене следеће књиге: Перица пун зезалица (поезија); Слово о ријечима (поезија); Главограми (поезија); Трпијада (афоризми); Сведочанства (коментари); Реторика астралика (поезија); Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија); За одбрану народа (национални есеј); У име народа (коментари); Пасји синови (роман – 4 издања); Сеобе путева (поезија) Лов на Тита (ромасирана исповјест српског командоса); Протерана Србија (студија о емиграцији); Испод небеских кандила (поезија); Србија није бестрагија (коментари); Уствотворци – издајници (национални есеј); Wahrheit bleibt Wahrheit (говори на њемачком); Очи у очи (коментари, интервјуи) Врачева градина (поезија); Лов на Србе (роман – 8 издања); Пророци говоре Србима (есеј); Тестамент тиранина Броза (есеј); Злоупотреба Српства (есеј) Демонија ћутологиjа (коментари – 2 издања); Јеванђеље зла (поезија); Надземље (роман 2 издања); Правословни родослов (поезија); Слобода у бункеру (коментари); Оптужујем (говори); Главослови (афоризми и епиграми), Verfinsterter Sonnenaufgang (студија на њемачком); Уловљени ловци (коментари); Kommissare in Soutane (студија на њемачком); Die Auferstehung der Bestie (студија на њемачком) Тумачи слободе афоризми и епиграми); Рођени странци (роман); Лако је њима (поезија); Сунцокрили небосклони (поезија); Онебесимо снохватице (поезија); Српско благо у Бечу (студија); Из пера Пера од Острога (поезија); Сабрани староставни српски списи (студија).
Превођен је на њемачки, француски, енглески, руски, кинески и јапански језик.