Радован Влаховић

Биографија


Радован Влаховић је рођен 21. марта 1958. године у Новом Бечеју. Школовао се у Новом Милошеву, Новом Бечеју и Кикинди. Студирао је Југословенску и светску књижевност у Новом Саду.

Објавио је 39 књига. Пише романе, кратке приче, песме, есеје. Превођен је на енглески, немачки, руски, мађарски, македонкси и словеначки језик. Добитник је више награда за књижевни рад и културни прегелаштво.

Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Еxил-ПЕН центра, секције земаља немачког говорног подручја, и Матице српске.

Оснивач је и директор првог приватног културног центра у Србији - Банатског културног центра. Као уредник издавачке делатности овог центра потписао је преко 300 наслова.

1975. објављује прву причу. Од 1980. године објављује по књижевним часописама.
Од 1983. до 1986. на Фрушкој Гори у Крушедол Селу живи своју примењену филозофију живљења коју још назива „експерименталним егзистенцијализмом”.
1984. снима филм „Кад проговори паор из тебе” у режији Владимира Перовића.
1985. оснива прво приватно Југословенско позориште у природи. Исте године снима циклус кратких филмова под називом „Балада о белом коњу” са Илић Петра Михајлом, а са мр Петром Љубојевим снима филм о „Дописном позоришту“ који је 1986. у Монте Карлу добио прву награду у свету у серији кратких телевизијских филмова.
1986. у Новом Милошеву оснива приватно „Културно двориште“ које ће временом прерасти у Банатски културни центар.
1986. оснива „Романо театар”, друго ромско позориште у Југославији и прво у Војводини, које исте године изводи премијеру драме „Кулај” аутора Радована Влаховића.
1988. оснива „Књижевну омладину општине Нови Бечеј”, покреће омладински часопис „Омладински мозаик”
1988. оснива са Ромима из „Гаравог сокака” Мирослава Антића из Мокрина позоришну трупу, која и данас постоји под називом „Урма”. Исте, 1988. године, објављује књигу.
1989. оснива „Нови Зенит” и организује прву женску новозенитистичку ликовну колонију.
1990. оснива књижевни часопис под називом „Барбарогеније”.
1991. оснива часопис за књижевност и уметност „Српски књижевни магазин” и покреће издавачку делатност „Новог Зенита”.
1995. оснива омладински часопис за књижевност под називом „Тумбе”.
Од 1995. до 2000. повремено организује књижевне вечери, позоришне представе и ликовне изложбе.
1996. био члан управног одбора Акедемије уметности у Београду.
2000. оснива и финансира културну манифестацију „Дани Теодора Павловића” која и данас живи.
2004. Позоришни музеј Војводине покреће Редакцију за историју позоришног живота Рома Војводине од праисторије до данас чији је Влаховић руководилац.
2006. оснива „Банатски културни центар” у Новом Милошеву, први приватни културни центар у држави.
2008. за роман „Ево човека” добија награду „Најбоље из Баната”. Исте године оснива и књижевну манифестацију „Пролеће Симе Цуцића”.
2009. добија од Матице српске „Захвалницу за сарадњу, помоћ и подршку у остваривању научних, књижевних и културних програма Матице српске”.
2009. добија специјално признање за амбасадора културе Баната у оквиру пројекта Европске уније „Еуро Банат – културни идентитет”.
2010. године оснива први „Европски фејсбук песнички фестивал” у оквиру ког учествује 350 песника из 20 земаља света. Исте године добија Награду „Теодор Павловић” за књижевни рад и културно прегалаштво.
2011. године покреће манифестацију „Сија књига мајке Ангелине“ која се одржава у Сечњу и Крушедолу.
2013. године добија „Златну значку“ Културно просветне заједнице Србије за дугогодишњи допринос развијању културних делатности.
2016. године добија Светосавску повељу Општине Нови Бечеј.
2016. године Радио-телевизија Војводине снима и емитује документарни филм о Радовану Влаховићу под називом Један човек у режији Светлане Миљанић.
2016. године оснива Песничку републику за коју пише Устав, а 2017. установљава књижевну награду Грамата Песничке републике. .
За свој хуманитарни рад, несебичну помоћ и подршку Српској православној цркви, добио је пет грамата од четворице владика: захумско-херцеговачког Атанасија, покојног владике жичког (тада банатског) Хризостома, сремског Василија и банатског Никанора.

Живи и ради у Новом Милошеву.