Драган Јовановић Данилов

Драган Јовановић Данилов рођен је 1960. године у Пожеги. Студирао је на Правном и Филозофском факултету у Београду, на групи за историју уметности.Објавио је збирке песама: „Еухаристија“ (1990), „Енигме ноћи“ (1991), „Пентаграм срца“ (1992), „Кућа Бахове музике“ (1993), „Живи пергамент“ (1994), „Европа под снегом“ (1995), „Пантокр(е)атор“ (1997), „Глава харфе“ (с Дивном Вуксановић, 1998), „Алкохоли с југа“ (1999), „Концерт за никог“ (2001), „Хомер предграђа“ (2003), „Гнездо над понором“ (2005), „Мемоари песка“ (2008), „Моја тачна привиђења“ (2010), „Кад невине душе одлазе“ (2011), „Вино с вулкана“ (2012), „Симетрија вртлога“ (2014), “Говорити с водопадима” (2016) и „Ум подивљале реке“ (2018). Романи: „Алманах пешчаних дина“ (1996), „Иконостас на крају света“ (1998),„Отац ледених брда“ (2009), „Таласи београдског мора“ и “Шта снег прича” (2016). Књиге аутопоетичких есеја: „Срце океана“ (1999), „Духови Балкана“ (2019) и „Живети у малим градовима“ (2021). Објавио је и књигу „Чувар бележнице“ (2019) репрезентативан избор из свог целокупног песништва.
Његова поезија изазвала је критичку рецепцију на италијанском, француском, енглеском, бугарском, румунском, словачком и македонском језику. Заступљен је у великом броју антологија објављених у иностранству, између осталих, у антологијама Неw Еуропеан поетс и “Тхе хорсе хас сиx легс“ у преводу Чарлса Симића (Грауwолф Пресс, Саинт Паул, Миннесота, 2008. и 2010). Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Одржао је двадесетак самосталних књижевних вечери и читања поезије у Француској. По Даниловљевој поеми “Прошлост наше душе дубока је вода”, италијански композитор Валтер Сивилоти компоновао је музику коју је под истоименим називом извео симфонијски оркестар на фестивалу у Цивидале дел Фриули, у Италији, 2015. године.
Добитник је књижевних награда: „Бранкове награде“, „Змајеве награде“, награде „Васко Попа“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, Виталове награде „Златни сунцокрет“, „Оскар Давичо“, награде Српске академије наука и уметности из фонда „Бранко Ћопић“, „Просветине“, „Стеван Пешић“, „Ристо Ратковић“, „Јефимијин вез“, „Песма над песмама“ „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“, награде „Димитрије Митриновић“, „Лаза Костић“, „Момо Капор“, „Ђура Јакшић“ и „Дисове награде“ за целокупно песничко дело. Добитник је међународних књижевних награда „Процреатион“ и „Велика базјашка повеља“. Збирке песама преведене су му на енглески, француски, немачки, италијански, грчки, бугарски, словачки, румунски и македонски језик. Роман „Иконостас на крају света“ објављен је на мађарском језику, у преводу Јаноша Борбеља, „Отац ледених брда“ на македонском језику 2013, а „Таласи београдског мора“ на енглеском језику.
О Даниловљевој поезији објављене су четири књиге: „Дванаест и по кругова протрчавања кроз поезију Д.Ј. Данилова“ Владана Панковића и Никице Банића, 2003. године , „Поезија Драгана Јовановића Данилова“, зборник радова у издању Матице српске 2014. године, „Калиграфија метафоре“ Стојана Ђорђића у издању “Агоре” 2017. године и „Данилов, Хомер предграђа“ Богомира Ђукића.
Данилов је и ликовни критичар и есејиста. Аутор је монографија о сликарима Лазару Возаревићу, Љубодрагу Јанковићу Јалету, Василију Доловачком, Жељку Ђуровићу, Драгославу Живковићу, Предрагу Вукичевићу, Зорану Настићу и Дамјану Ковачевићу. Написао је преко три стотине текстова за каталоге ликовних изложби.
Живи у Пожеги.