Момир Лазић

Момир Лазић био је српски књижевник, новинар, публициста и издавач.

Рођен у Сарајеву 1947. гоодине
Објавио је следеће књиге песама: "Жега" 1957, "Рађање" 1970, "Јутро на уснама" 1979, "Пјесме љубави" 1983, "Чигрице грлице из Складишне улице" - приче и песме за децу 1986. године, највећи тираж у земљи (9.000) примерака, "Говор пјене" 1991, "Предаја истине" 1991, Дан у камену 1993, "Не дам се љубави" 1994, "Мом народу да не заборави 1996, "Мом народу да не заборави 2001, друго издање.
Роман "Швабац" 1987. Књиге огледа и расправа: Тридесет један портрет" 1998, "Крст завичаја" 2000, "Испирање мозга" 2003, "Пут у катаклизму" 2004, "Образ и отаџбина" 2005.
Приредио је "Антологију српске збиље на арапском језику 2006. године.
Објавио је и "Христоискрице" 2007, "Слава Богу" 2013, "Између десет прстију" 2015, Правда" 2009. године и "Неправда" 2011. године,
У Пољској је објавио књиге: Сунцу у походе" 1989. године (са Маријом Лазић) и "Између додира и испуњења" 1990. године (са Маријом Лазић).
Избор поезије на немачком језику 2000. године. "Кад брат брата изда" 2003. године избор из поезије и прозе на руском и белоруском. На руском језику објавио је "Време обмана" 2010. године.
Превођен је на шведски, русински, албански, македонски, словеначки, италијански, малтешки, пољски, мађарски, руски, јерменски, белоруски, бугарски, румунски и енглески језик.
Добитник је више значајних књижевних награда:
Академије Иво Андрић за животно дело, "Златна значка" Културно просветне заједнице Србије, "Лазар Вучковић" за поезију. Међународна награда за поезију "Познањ 1986", "Златна потковица за најбољу родољубиву књигу, награда за поезију "Торонто", награда часописа "Породица и дијете" за прозу, награду "Милица Стојадиновић Српкиња" за поезију, награда Небојша М. Крстић за духовно стваралаштво Срба, награда "Светозар Милетић" за животно дело у новинарству, књижевне награде "Павле Марковић Адамов" за животно дело.
Добитник је Плакете са ликом Симе Матавуља коју додељује Удружење књижевника Србије 2019. године.
Уврштен је у најелитиније антологије српске књижевности: духовне, љубавне и родољубиве поезије.
Оснивач је и главни и одговорни уредник часописа за културу, уметност и друштвена питања „Збиља” који је покренуо 1990. године у Карловцу.
Био је главни и одговорни уредник издавачке куће "Ривел Ко" у Београду.

У Хрватској је, као истакнут члан Српске демократске странке, хапшен и затваран од стране усташког режима ХДЗ-а.

Преминуо је 2020. године у Београду.