Сунчица РадуловићБЕЛЕШКА О АУТОРУ
БИОГРАФИЈА
Сунчица Радуловић Торбица је рођена 1965. године. Живи и ради у Новом Саду као просветни радник. Поезију и прозу објављује у многим угледним књижевним часописима: Траг, Бдење, Зора, Српска мисао, Свеске, Ток, Буктиња, Исток, Домети, Суштина поетике, Свитак и другим, као и на многим електронским страницама за културу и уметност, на српском, руском, енглеском, грчком, бугарском, румунском и русинском језику.
Добитница је Бешеновске повеље за духовну поезију, Специјалне награде на међународном фестивалу Мељнишке вечери поезије у Бугарској, награде Златни кладенац, Пупинове златне медаље за креативност у области књижевности и Признања издавачке куће „Књижевни еснаф“за књижевно-уметнички допринос. Њена поезија била је запажена и у најужим изборима за више значајних награда: Златна струна, Гордана Тодоровић, Милица Стојадиновић Српкиња. Заступљена је у више домаћих и међународних зборника поезије, као и у неколико пројеката Друштва новосадских књижевника.
Као двоструко награђивана песникиња на конкурсу за духовну поезију, три године била у жирију Бешеновачког конкурса.Такође је у жирију за награду Мирослав Антић.
Учествовала на многим познатим фестивалима поезије: Смедеревској песничкој јесени, Фестивалу поезије младих у Врбасу, Бранковим данима, Културно-духовној манифестацији Дани Раче, Јефимијиним данима у Трстенику, Вишњићевим данима у Шиду, Драинчевим књижевним сусретима у Прокупљу, Капији поезије у Румунији, Пропоет међународном фестивалу у Инђији и др.
Објавила је три збирке поезије: Николајевски ноктурно, Прометеј, 2018, Одбрана пролећа, Прометеј, 2019. А 2020. године је приредила и објавила у издању Каироса, тројезичну збирку изабране љубавне поезије Као љубав у Тоскани, на српском, бугарском и грчком у којој се појављује и као аутор у сарадњи са песникињама Алики Михалидис Телеску (Кипар) и Лалком Павловом ( Бугарска). У припреми је збирка поезије „ Јесени адађо“. Преводила је поезију са бугарског језика.Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва новосадских књижевника и Матице српске.
|