О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе
Сви аутори СКУП "Десанка Максимовић" - ТоронтоШиром светаМлади аутори Најчитанији аутори






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић

Мићо Јелић Грновић



Мићо Јелић Грновић рођен је 3. марта 1942.године у Јасеновчанима, Република Српска Крајина. Режирао је педесетак сценских пројеката, а у многима је био носилац насловних улога, нпр. У Платоновој Одбрани Сократовој, Шекспировом Хамлету, Цвајговом Писму непознате жене, ВИБ-овом Будилнику, а у многим представама Театра поезије у Загребу и једини извиђач.
На филозофском факултету у Петрињи у току школске 1994/5 године предавач је сценске уметности, гдје формира Прво крајинско позориште.
Под његовим умјетничким водством изведена је и прва крајинска представа у Книну, јула 1992.године. Уредник је и прве крајинске библиотеке „ Ријеч и Просвјета“ покренутој 1993.године.
Након троструког избјеглиштва то јест прогонства трајно се настанио 19.маја 1997. године у Владимирцима у Србији, гдје наставља са књижевном, ликовном и задужбинарском активношћу оформивши Задужбину Српске Крајине септембра 1997.године.
„ Самотник и харфа“, Загреб 1969. , „Пер аспера ад астра“, Загреб 1971., „Острво љубави или баладе о пауку“ Крушевац 1973. , „Моја непослана писма“ Сисак 1978.

„Зачарани круг“ , Сисак 1985., „Крајина моја судбина“ Београд 1993. Затим друго издање Јасеновчани 1994. Треће Бели Манастир 1996. , а такође и четврто,док пето излази 1997. Опет у Белом Манастиру а шесто допуњено излази 2001. Као седмо 2003. У Владимирцима У Белом Манастиру појавлјује се књига за дјецу „Маћукним Крајишницима“ 1996. „Отворена писма отвореним српским непријатељима“ објавлјена су у Јасеновчанима 1995. Године, а изабране пјесме под називом „Ено га бијели нарцис“ 1997. Године у Белом Манастиру. Први дио Романа о Србима објављен је у наставцима у Новој и Српској новој ријечи 1991/92 године. а такође и други дио Романа о Србима „Ратни дневник Миће Јелића Грновића“ 1991/92. Док је један дио Ратног дневника за 1995. Објављен у Отаџбини 1995.године-што са објављеним Отвореним писмимс отвореним српским непријатељима у Српској новој ријечи чини објавлјени опус Миће Јелића Грновића. Интегрално Роман о Србима објављен 2004. У Руми, књига критика На маргини 2006. У Руми, а такође и књига пјесама за дјецу Детињства свет у Руми 2006.године, а и Путешествије је објављено 2008. у Руми, а сабране пјесме Микрокосмос 2014. у Владимирцима.
Дјела објављена у току 1991. Па надаље прибавила су му име култног писца унутар националног бића српског народа Крајине Српске.
Неке пјесме уврштене су му и у српска и у хрватска антологијска издања, а обрађен је у неким лексикографским издањима и у Србији и у Хрватској.
Од 1997. Живи у Владимирцима. Поред осталих умјетности бави се и ликовном. Опус од око 300 слика и цртежа уништен је у родној кући у Јасеновчанима након такозване олује 1995. И након прогонства паралелно са другим видовима дјелатности слика и ваја. Учествује у ликовним колонијама, а приредио је и неколико самосталних изложби сликарских и вајарских радова и учествовао на колективним изложбама у српским земљама.
До 1991. Члан је Удружења драмских умјетника Хрватске са статусом редитељ и глумац. Члан је Удружења књижевника Србије. До 1995. Члан је Удружења књижевника Републике Српске Крајине. Члан је удружења ликовних стваралаца Шабац.
За умјетнички рад Скупштина Републике Српске Крајине додијелила му је Орден Николе Тесле, 2014. Године. Свесрпски крајишки Сабор додијелио му је Повељу Српске Крајине 2021. године. За књижевни рад добио је награду Сава Мркаљ. Другу награду за сликарство добио је на Савезној смотри непрофесионалног ликовног стваралаштва као представник Социјалистичке републике Хрватске у СФРЈ у Гаџином Хану 1986.године.
Године 2013. Дидијељен му је сребрни прстен Умјетничког братства Манастира Крка у знак поштовања и захвалности за очување и обогаћивање духовне ризнице народа Српске Крајине.








2024 © Књижевна радионица "Кордун"