Мићо Јелић Грновић

Мићо Јелић Грновић рођен је 3. марта 1942.године у Јасеновчанима, Република Српска Крајина. Режирао је педесетак сценских пројеката, а у многима је био носилац насловних улога, нпр. У Платоновој Одбрани Сократовој, Шекспировом Хамлету, Цвајговом Писму непознате жене, ВИБ-овом Будилнику, а у многим представама Театра поезије у Загребу и једини извиђач.
На филозофском факултету у Петрињи у току школске 1994/5 године предавач је сценске уметности, гдје формира Прво крајинско позориште.
Под његовим умјетничким водством изведена је и прва крајинска представа у Книну, јула 1992.године. Уредник је и прве крајинске библиотеке „ Ријеч и Просвјета“ покренутој 1993.године.
Након троструког избјеглиштва то јест прогонства трајно се настанио 19.маја 1997. године у Владимирцима у Србији, гдје наставља са књижевном, ликовном и задужбинарском активношћу оформивши Задужбину Српске Крајине септембра 1997.године.
„ Самотник и харфа“, Загреб 1969. , „Пер аспера ад астра“, Загреб 1971., „Острво љубави или баладе о пауку“ Крушевац 1973. , „Моја непослана писма“ Сисак 1978.

„Зачарани круг“ , Сисак 1985., „Крајина моја судбина“ Београд 1993. Затим друго издање Јасеновчани 1994. Треће Бели Манастир 1996. , а такође и четврто,док пето излази 1997. Опет у Белом Манастиру а шесто допуњено излази 2001. Као седмо 2003. У Владимирцима У Белом Манастиру појавлјује се књига за дјецу „Маћукним Крајишницима“ 1996. „Отворена писма отвореним српским непријатељима“ објавлјена су у Јасеновчанима 1995. Године, а изабране пјесме под називом „Ено га бијели нарцис“ 1997. Године у Белом Манастиру. Први дио Романа о Србима објављен је у наставцима у Новој и Српској новој ријечи 1991/92 године. а такође и други дио Романа о Србима „Ратни дневник Миће Јелића Грновића“ 1991/92. Док је један дио Ратног дневника за 1995. Објављен у Отаџбини 1995.године-што са објављеним Отвореним писмимс отвореним српским непријатељима у Српској новој ријечи чини објавлјени опус Миће Јелића Грновића. Интегрално Роман о Србима објављен 2004. У Руми, књига критика На маргини 2006. У Руми, а такође и књига пјесама за дјецу Детињства свет у Руми 2006.године, а и Путешествије је објављено 2008. у Руми, а сабране пјесме Микрокосмос 2014. у Владимирцима.
Дјела објављена у току 1991. Па надаље прибавила су му име култног писца унутар националног бића српског народа Крајине Српске.
Неке пјесме уврштене су му и у српска и у хрватска антологијска издања, а обрађен је у неким лексикографским издањима и у Србији и у Хрватској.
Од 1997. Живи у Владимирцима. Поред осталих умјетности бави се и ликовном. Опус од око 300 слика и цртежа уништен је у родној кући у Јасеновчанима након такозване олује 1995. И након прогонства паралелно са другим видовима дјелатности слика и ваја. Учествује у ликовним колонијама, а приредио је и неколико самосталних изложби сликарских и вајарских радова и учествовао на колективним изложбама у српским земљама.
До 1991. Члан је Удружења драмских умјетника Хрватске са статусом редитељ и глумац. Члан је Удружења књижевника Србије. До 1995. Члан је Удружења књижевника Републике Српске Крајине. Члан је удружења ликовних стваралаца Шабац.
За умјетнички рад Скупштина Републике Српске Крајине додијелила му је Орден Николе Тесле, 2014. Године. Свесрпски крајишки Сабор додијелио му је Повељу Српске Крајине 2021. године. За књижевни рад добио је награду Сава Мркаљ. Другу награду за сликарство добио је на Савезној смотри непрофесионалног ликовног стваралаштва као представник Социјалистичке републике Хрватске у СФРЈ у Гаџином Хану 1986.године.
Године 2013. Дидијељен му је сребрни прстен Умјетничког братства Манастира Крка у знак поштовања и захвалности за очување и обогаћивање духовне ризнице народа Српске Крајине.