Владислав Радујковић

Владислав Радујковић рођен је у Бањој Луци 1973. г. у свештеничкој породици. Његов отац протојереј-ставрофор Ратко Радујковић, познат је у бањолучком крају као свештеник који је много урадио на пољу обнове Цркве, како у духовном, тако и у грађевинском, као и у културном смислу. Обнављао је угашена и забрањена удружења, као што је СПД „Јединство“, Коло Српских Сестара, црквени вртић „Анђелак“ и др. Мајка Бранка, изванредан сопран, долази из музичке породице, па су Владислав и његов старији брат Александар одрасли уз музику, али и умјетност уопште (Александар је био прва виолина Народног оркестра РТРС).
Владислав је у родној Бањалуци завршио Нижу музичку школу и то 6 разреда теорије музике (солфеђо) за 3 године. Двоумио се да ли да упише и Средњу музику школу, али је превагнула очева жеља, те он одлази у Београд у Средњу богословску школу. Тамо је научио да слика иконе по технологији Х вијека, али је и годинама дириговао школским хором (октетом), као и пјевао у неколико београдских црквених хорова.
Завршетак средње школе и упис на Теолошки факултет поклопио се са страшним ратним дејствима у тадашњој Југославији, те се он у Београду, као студент, сналази и издржава сам себе захваљујући сликању икона и музици. У то вријеме је свирао гитару у једном музичком саставу који је комбиновао ромску музику, руске романсе и српску народну музику. Вријеме које је могао да посвети свом родном граду искористио је да помогне СПД „Јединство“ као солиста, а касније је са тим прослављеним хором учествовао на међународним такмичењима и освајао многе престижне награде.
У Бањој Луци учествује на 3 фестивала староградске пјесме, као извођач, и на сва три односи награде.
По завршетку студија, од децембра 1999. службује у Бањој Луци као ђакон при Саборној цркви Свете Тројице, са следећим задужењима: рад са омладином (оснивач је Светосавске Омладинске Заједнице), рад с медијима у РС и црквена администрација. Године 2004. одбранио је магисатрски рад „Однос СПЦ с медијима“ на Комуниколошком факултету Универзитета „Апеирон“ у Бањој Луци, а наставља да ради са СПД „Јединство“, као солиста.
Владислав је написао и 4 романа са библијском тематиком, од којих је један „Моја браћа Давид и Голијат“ имао већ два издања. Ускоро се очекује и издање остала три романа.
Због тешке болести двије кћерке (Марије и Софије), 2008. г. сели се у САД, гдје службује као парохијски свештеник у Њујорку, као и у парохијама у Њу Џерсију. Тренутно не врши службу парохијског свештеника, али се активно бави производњом умјетничких предмета за цркве и вјерске објекте (власник је Art Studio “Charisma”) и музиком.
Од 2022. г., заједно са својим пријатељима из Београда (Растко Аксентијевић, продуцент - Студио „Спарта“ и Ангела Касијани, сопран) компонује и ради на снимању музичког албума необичног звука. Албум ће садржати пјесме српске традиционалне духовне/изворне музике уобличене у савремени ритам и аранжман. За сада је могуће чути само двије пјесме са будућег албума: „Машала“ и „Кумрија“. На основу звука којег чујемо у „Кумрији“ и „Машали“, јасно је да Владислав тежи новом музичком правцу. Тај правац има и своју едукативну сврху, јер има за циљ да повеже традиционалну српску духовну и изворну музику са младим генерацијама. Истовремено, албум је замишљен да буде интегрални дио World Music сцене.