Оливер Јанковић

Оливер Јанковић је рођен 1957. године у Београду где је завршио студије Славистике на Филолошком факултету. Пише поезију, прозу, драме и радио драме за децу и одрасле. Бави се књижевном критиком а пише и афоризме и кратке сатиричне форме. Објавио је следеће књиге: Мит и завичај (2000, монографија, коаутор), Морска звезда (2000, приче за децу), Распродаја душе (2005, приче). Глас ствари (2008. песме за одрасле), Талија и Мелпомена (2010. песме за одрасле) Два реквијема и прегршт живота (2015, песме за одрасле), Менует с непознатим пријатељима (2020, песме за одрасле), Духовитост је дрскост која је стекла образовање (2018, афоризми и сатиричне приче, коаутор са Благом Јанковић), Срећан крај (2019, роман за децу). Сага о Фениксовој смрти (2020, роман). Драмска дела: Мајор Гавриловић (монодрама, Народно позориште Сомбор 2001), Најважнија унука на свету (монодрама за децу, Нови Сад 2001), Дискреција загарантована (монодрама за одрасле 2007.) Мој деда Хогар (позоришна представа за децу, Београд 2018. ). Хроника договорене смрти (монодрама, КЦ Чукарица, 2020), La Madalena (2020, радио драма двојезично издање еглески/српски, Lulu Press inc.) На Радио Скопљу, Радио Београду и Радио Новом Саду емитовано му је дванаест радио драма за децу и одрасле. Члан је УКС-а и БАК-а. Први је лауреат награде за животно дело Адам Мицкјевич коју додељује Свесловенско књижевно друштво.