детаљ слике: КРК Арт дизајн

РИТА МАСКАЛИНО: – СМИСЛИТИ ЗНАЧИ ИЋИ ИЗВАН СТВАРНОСТИ

Франц Кафка остаје једна од најзагонетнијих, а истовремено и пророчки резонантних фигура европске књижевности. У овом разговору са Ритом Маскалино, филозофкињом и проучаватељком дубоке семантике код Кафке, разматрамо не само симболе у његовим делима; врата, кључеве, коње, већ и оно што остаје неизречено. Ћутање, насиље уграђено у језик и само-трансценденција кроз „црног коња“ постају темељ за промишљање истине, моћи и егзистенцијалне метаморфозе.

Rita Mascialino

Књижевна радионица Кордун – 27.07.2025.
Разговарао, уредио и превео са енглеског: Илија Шаула

Драга Рито, где и када сте рођени? Какво је било Ваше детињство и образовање? Шта је одредило Ваше интересовање за књижевност?

Рођена сам у Ђенови 10. фебруара 1946. Свом детињству сам посветила књижевно сећање у роману Le carezze negate (Cleup Editrice Università di Padova, 228 стр.), објављеном 2005. Основну школу сам похађала у Падови, нижу и средњу у Удинама, а дипломирала сам стране језике и књижевности на Универзитету у Венецији, познатом као „Ка' Фоскари“ где сам студирала код професора Ладислаа Митнера. Више бих волела да сам студирала хемију, али сам морала да прихватим очеву одлуку. Зато сам почела да предајем немачки језик у средњој школи, истовремено стичући диплому из педагошких наука. Касније сам се додатно усавршавала у криминологији и графологији.

Моје интересовање за књижевност подстакле су дивне бајке које сам морала да читам током усамљеног детињства. Сваке вечери сам оцу морала да препричам једну и објасним њено језичко значење. Било је то захтевно и строго образовање; отац ми је био веома строг усађујући ми дисциплину чврстим методама.

ИЗМЕЂУ СМИСЛА И ИМАГИНАЦИЈЕ: ОБНОВА ТЕКСТОВА У САВРЕМЕНОЈ КУЛТУРИ

Можете ли нам рећи шта тачно „Други италијански хуманизам“ представља за савремену европску и светску уметност?

То би захтевало много дужу расправу, али покушаћу да понудим кратку синтезу.

Проблем се налази у широј области имагинације, како научне тако и уметничке, јер се уметност, као и сваки други феномен, може и треба анализирати и тумачити кроз ригорозне методе. Важно је нагласити да тумачење није први, већ последњи корак научног истраживања.

Постоји широко распрострањено уверење да значење уметности не може бити научно обрађено и да мора у потпуности припасти субјективној измишљотини. Та представа је проблематична, јер имплицира да уметност не поседује унутрашње значење, што је дубоко погрешан концепт.

Италијански хуманизам, који је био најнапреднији авангардни покрет у свету у погледу интелектуалне слободе, културе и демократије, имао је за циљ да открије право значење текстова кроз прецизан превод и лингвистичко тумачење. Неконтролисана слобода тумачења, посебно у књижевности, филозофији и религији, омогућила је институцијама попут Цркве да искриве значење текстова „ad usum Delphini“, праксу која је и даље распрострањена у различитим културним доменима.

Италијански хуманизам се супротставио тој тенденцији, борећи се против намерне манипулације и незнања, као што је то чувено показао Мартин Лутер у свом делу Sendbrief vom Dolmetschen (1530). Његова појава је у великој мери подстакнута дебатама око погрешних превода и довела је до обнове филолошке праксе.

Када је реч о покрету Secondo Umanesimo Italiano® (Други италијански хуманизам), који сам основала 2000. године, а званично регистровала 2015, он одзвања духом велике италијанске авангарде из 13, 14. и 15. века, иако не у свим аспектима. Његов фокус је усмерен на трагање за објективним значењем текста, као темељом демократске културе.

За савремену европску и светску уметност, Secondo Umanesimo Italiano®, као метода и као теорија, ажурирана у складу са актуелним научним стандардима, представља позив на поштовање унутрашњег значења књижевних текстова. То је суштински важно за културну озбиљност, за достојанство читаоца и за развој дубљег осећаја демократије. Тумачење није поједностављени задатак, како многи мисле; међутим, Други италијански хуманизам поставља тај дубоки изазов у срце демократског дискурса.

КАФКА И ОДГОВОРНОСТ ТУМАЧЕЊА: НАГРАДА ИЗВАН ПРИЗНАЊА

Зашто волите Кафку? Како видите утицај његовог дела на савремени свет и будућност?

Постоји много писаца и песника које ценим, уметника свих врста, попут Шекспира, чијег Краља Лира сам тумачилa на нове начине, и Колодија, чијем сам Пинокију приступила кроз потпуно обновљена читања. Ипак, одабрала сам Кафку као средиште свог настојања за озбиљну и објективну егзегезу (критичко тумашење текстова). 1996. године, кроз ригорозну језичку анализу и тумачење, открила сам скривену метаморфозу у Кафкиној краткој причи Der plötzliche Spaziergang (Изненадна шетња): трансформацију у црног коња, криптички изражену. То откриће супротставља се преко једног века површним и често апсурдним интерпретацијама, заснованим на некритичком слободном повезивању.

Кафка се суочава с основним питањем људског постојања, изван утешних илузија. Његово писање допире до најдубљих филозофских и научних испитивања, до самог смисла живота, и зато никада неће изгубити на актуелности. То је трајна снага његовог дела.

Љубав према Кафки довела Вас је до тога да будете један од иницијатора, а сада и члан жирија Националне награде „Франц Кафка Италија“, која од 2011. године одаје признања бројним славним писцима, уметницима и сликарима. То је једина награда која носи Кафкино име у Европи, осим међународне награде у Прагу. Можете ли нам рећи нешто више о њој?

Откриће Кафкине метаморфозе у црног коња, које сам представила на Међународном конгресу ESSCS у Лондону, под председништвом Герхарда Ј. Даленорта са Универзитета у Гронингену, навело ме је на деловање против дубоко погрешних тумачења. Та погрешна читања нису само неоснована већ, усуђујем се рећи, и увредљива: она искривљују Кафкину суптилну осетљивост, његову интелигенцију и доводе читаоце у заблуду.

Да бих томе стала на пут, основала сам Premio Franz Kafka Italia® — симболичан чин отпора против културне штете коју узрокују лажна тумачења, и позив на очување интегритета у књижевности, демократији и достојанству аутора.

Поред Кафкине награде у Прагу, Италијанска награда Франц Кафка представља једну од две кафкијанске награде на свету. Док се награда у Прагу заслужено додељује у његовом родном граду и остаје најпознатија, моја италијанска награда се разликује у свом основном циљу: заштити истине Кафкиног дела и заговарање стручнијег и објективнијег тумачења књижевних и филозофских текстова.

Ова мисија одражава дубље вредности италијанског хуманизма. Сваки циклус доделе награде, који се одржава три пута годишње, започиње мојом анализом и тумачењем изабраног Кафкиног текста, као и интелектуалним прологом и омажом дубокој оставштини аутора.

Rita Mascialino

СМИСЛИТИ, ТУМАЧИТИ, ОДУПРЕТИ СЕ: ГЛАС ИЗВАН ГРАНИЦА

Како видите политички утицај Католичке цркве на људско друштво и културу у прошлости и данас?

Потпуно и демократски подржавам слободу сваког појединца да исповеда своју религију. Међутим, лично говорећи, не ценим ниједну религију ни било коју цркву, нити прихватам религијско мишљење. Не верујем у богове ни богиње.

Нисте само књижевна и културна критичарка, већ и филмска и ликовна. Можете ли нам рећи нешто више о свом теоријском и романескном раду?

У мојој семантичкој анализи филмова увек настојим да иновирам доминантне критичке оквире. Семантика је, по мом мишљењу, најдубљи „raison d’être“(разлог постојања) уметности, свих уметности. Слободна интерпретација често промашује суштину. Да будем јасна, овде мислим на рад научника и критичара, не на ширу јавност, обичне читаоце или гледаоце.

Када је реч о мојим романима, кратким причама и песмама, потребан ми је простор за имагинацију, не за научну егзегезу, већ за мој унутрашњи свет, за најдубље аспекте сопствене личности. Настављам да анализирам књижевне, уметничке и филозофске текстове, али ми је неопходна и слобода коју стваралачко писање пружа. У тим делима нисам ограничена стварношћу; могу легитимно да превазиђем границе и измишљам.

Ваше проучавање Кафкине метаморфозе у црног коња је изузетан допринос књижевној науци. Како видите своју улогу?

Видим је онако како треба да се види: као потврду хитне потребе да трансформишемо методе анализе значења књижевних текстова и уметности уопште.

Да ли мислите да Европи данас треба нови покрет хуманизма и ренесансе?

Свакако. Човечанству у целини, а Европи посебно, увек су потребни нови хуманистички и ренесансни покрети, осим ако је спремно да пригрли варварство.

Како лично видите данашњи свет, Европу и доминантне културне токове?

Најкритичније.

ЦРНИ КОЊ ЈЕ КАФКИНА ПРАВА СУШТИНА

Када бисте били Кафка, о чему бисте данас писали на кафкијански начин?

Жао ми је, али себе не могу видети као Кафку. Могу разумети Кафку, али нисам Кафка. Не могу одговорити на ово ваше питање.

Како тумачите трансформацију Кафкиног јунака у причи „Метаморфоза“? Да ли је инсект одраз унутрашњег стања или друштвене искључености?

Постоје најмање два немачка термина за метаморфозу: Verwandlung, који насловљава Кафкину славну причу, и Veränderung, који се појављује у „Изненадној шетњи“. Немачки је веома аналитички језик, богат нијансама. Verwandlung означава метаморфозу наметнуту споља, као да је изазвана чаробним штапићем, док Veränderung подразумева трансформацију коју изнутра покреће појединац.

Verwandlung, у „Метаморфози“, одражава утицај негативне очеве процене унутар породице. Насупрот томе, Veränderung(метаморфоза) у црног коња догађа се ван породичног контекста и произилази из Кафкиног изузетног осећаја сопствене вредности.

Кафкина дела често понављају симболе као што су капије, кључеви и лавиринти. Шта они откривају о природи истине и моћи?

Кафка, као дубоко интелигентан човек, искусио је, као и човечанство у целини, тежину ограничења коју носи моћ. Његово целокупно дело је посвећено истини, али тај појам је толико сложен да га не могу објаснити у неколико речи. Извините.

Кафкин тон је често сањалачки и надреалан. Да ли његове визије доживљавате као уметнички отпор или као пророчку спознају савременог постојања?

Кафкина најважнија и најексплицитнија пророчанска мисао односи се на увођење насиља у немачки језик, што је на крају и одбацио, иако је то био његов матерњи језик. Његова смрт га је поштедела судбине каснијих немачких концентрационих логора, у којима би он и његове сестре вероватно били интернирани и спаљени.

Постоји ли неки симбол у Кафкином делу који Вам лично говори? Како сте га протумачили у својим размишљањима?

Свака реч коју је Кафка написао резонује у мени. Али симбол који ми најдубље говори је „црни коњ“ – величанствена слика која открива како је Кафка заиста видео себе, изван Verwandlung-а наметнутог од обичних људи, завидних умова и несхватајућег оца.

Коју улогу има Кафкино ћутање, не у ономе што је написао, већ у ономе што је прећутао, у разумевању његовог погледа на свет?

Кафка није био неко ко је налазио задовољство у увредама човечанству. Није био ни арогантан, ни окрутан. Напротив, био је сувише интелигентан и човечан да би понижавао оне који нису могли да досегну његову дубину. Није морао да буде увредљив. Уместо тога, ћутањем је изражавао своју жалост због духовне оскудице која је владала међу људима.

СМИСАО ЦРНОГ КОЊА

Од метафора метаморфозе до ћутања као отпора, путовање Рите Маскалино кроз Кафку није само егзегетско  него је егзистенцијално. Суочава се с насиљем у језику, одаје пошту достојанству тумачења и позива на нови хуманизам утемељен у прецизности и поштовању. У свакој речи – симбол. У свакој прећутности – задржана истина. У црном коњу – необуздано ЈА.

photo: ilij@saula.art

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: