 | Мићо Јелић Грновић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
САМОТНИК
20.9.1966. Бошку М. Пралици
Да ми је гледати овршке сувих шљива и
ћутјети да волим доступно
Све буре у себи треба преспавати
Немоћ је дивна
Скрхан сам што волим овршке сувих шљива
Немоћ је дивна јер ништа не могу против
Устројености мириса и трава и
Свијета овога
Мами ме љепота а ја сам немоћан
Знам сутра ће бити друкчије
али ја једино и увијек
живим у садашњости
Ниједан воз не иде вечерас на моју
Банију
Како ћу до сутра преживјети
без овршака сувих шљива
О како
О што ћу без овршака
Једино они су усамљенији
И крхкији од мене
ЦИГАНСКИ РОМАНСЕРО
23.10.1971.
Све спава само не ја јер на тебе мислим
Са лозе заостало након бербе мирише
грожђе
као тамјан,као коса твоја мирише
Романсеро
Отац мој мили и мати легоше
А волим их Романсеро
да знаш колико, превише их волим
Сасвим неважне о теби причам им ствари
то како смо се упознали
али свакоме посебно
тако да двапут уживам спомињући
твоје име
Сутра ћу причати о теби
Најцрњем из јата пјетлићу
онда причат ћу о теби мојој црној ждребици
са црном гривом као коса твоја
у шуми стољетном храсту
и извору ћу причати о теби кад одем по воду
у чијој ћу бистрини тражити тебе Романсеро
Хоћу ли издржати да се не бацим у воду нађем
ли те
ЛИЧНА ПЈЕСМА СРПСКА
У Книну јула мјесеца
1992-е записано
Зазивам
заборав зазивам
умор са лица
да одагнем
да заборавим
и ко сам
и шта сам
А како да заборавим
Србин да сам
Тога ради
да људског рода
чланом нисам
Тамни вилајети
Проклете авлије
из њих
из себе да изађем
у заборав
у празнину
у нигдину
Неко негдје мјесто
да нађем
тешко да спустим бреме
гдје српских
није мука
и јаука
Да умрем
кад ће вријеме
Јесам ли у мору
свијета
Ахилова пета
или свједок крунски
боли српске
КРАЈИНО МОЈА СУДБИНО
