 | Предраг Јакшић | |
| |
детаљ слике: frontslobode.ba
Преса у милијарду копија
Новинару, друже мој, реци ми,
да ли је истина да је перо јаче од револвера?
Знам да се шалиш.
Нисам мислио на индијанско,
или оно из јастука, већ твоје перо,
а калибар и фи цеви није битан.
Kажи ми, пријатељу мој,
да ли си новинар што доносиш новину
или зато што ја у то верујем?
Наивност нема цену.
Искреност је на акцији.
Откада је електронски код пензионисао пресу,
у мишију рупу се улази теже.
Виртуална је.
Kао столица краља.
Мог.
Новинару, имам да ти испричам причу о двојици који су читали исто,
а разумели различито.
Тако је настала толеранција.
На крв.
На свраб.
Мораш ми помоћи да сложим мисли.
Фонт неки, што се лако чита и не умара.
Ако је екран раван.
Kао редови шлајфне.
Имам их много.
Ако их ставим на папир биће још више моје,
јер ћу морати да их браним кад двојица постану резистентна.
И толерантна.
Новинару, зашто си убио Бога који је знао шта је зло,
својим поднасловом?
Гори си од вируса,
што безуспешно жели да разори твој нови замак на равном екрану,
без пресе,
у милијарду копија.
Kуга је скрхани старац,
разочаран у потомство.
Помози ми да средим мисли
и дам мало снаге том умирућем Титану
да удахне још једном.
Да те однесе у ропцу.
И ону двојицу.
Због богоубиства.
Новинару.
