Треперавом ме твориш
од погледа на трепке
ми, јагодице румењем
обојене.
Грлењем ти цептавим
бдена усне призивам.
Још увек нас суздржајем,
међузиђе окива.
Наслутни обоје: громовље би
стидом утихнуло кад би
нам се срца окрвоточила
у увире страшћу наводњене.
Даждила би земља пресушница
од знојних нам гриз-додира
кад би се легало препознања
нама запостељило.
