БРКОВИ
Згодан сам момак, лијеп ко’ слика,
родитељима својим, понос и дика!
Али имам проблем, који ме мори,
немам бркове, ко’ другови моји!
Сви ме тјеше, говоре глупости неке,
а ја патим и замишљам...бркове...далеке!
И историја говори, ког’ бркови красе,
јуначине, носе брке’, зна се!
Упоран сам, његујем их, успјеху се надам,
зато што су слаби, ријетки, моралом не падам!
Када моја мука буде, дала резултате,
то ће бити, прави брци, сви да уживате!
Тако, прође, неко вријеме, успио сам право,
густи брци, мене красе, погледајте само!
Али једна примједба, ко’ шамар ми пада,
супер су ти бркови...ал’ никаква брада!
АС
Данас сам мало распливаво’,
само мало, јер лоше сам спаво’!
сутра ћу пробат’ малко да роњам,
ако поподне, туру одџоњам!
Савршено пливам и краул, сине,
кад поједем поврће и у воћу витамине!
Врхунски пливам и делфин и прсно,
ако спавам и храним се изврсно!
Мрзим да једем...још мање да спавам,
али за водом, народе...изгарам!
пробат’ ћу кориговат’ моје пропусте,
да ме у ватерполо тим пусте!
И тако...док једем спанаћ,
у шаргарепи тражим спас...
Унутрашњи, снажан, чујем глас...
БУДИ УПОРАН,БИТ’ ЋЕШ... АС!
БАРКА
Купио сам барку моћну,
завиде ми сви у селу!
Са њом ћу на вожњу ноћну,
обићи ћу Боку цијелу!
Риболовац свјетског гласа,
неустрашив, морски вук!
Капетана Куке, класа...
за море, баш...имам њух!
Моја барка, баш је страва
и име је њено битно...
нек’ се зове МОРСКА КРАВА...
а не неко биће ситно!
ДА ТЕ ПИТАМ
Како сам на свијет дошао?
Због чега сам у школу пошао?
Зашто се мора слушати тата?
Ко је наручио, мога брата?
Због чега су дјеца, жртве рата?
Дал’ вас од питања, мука хвата?
Да ми је знати, ко је био,
тај што је прво питање поставио?
Е, не бих га на миру оставио,
док му не би питање поставио?
О чему је он уопште мислио...
Кад је прво питање смислио???
ГЕНИ
Док моје љубави, куцну на врата,
писат’ ћу о љубавима, старијег брата!
Он вам је прави Казанова,
увјек је у игри, дјевојка нова...
Док ја схватим, са којом је у шеми,
он се са другом, замало жени!
Таман ју смјестим, негдје у глави,
а он нове, комбинације прави!
Од јутра до мрака, телефон ради...
Његов се број, никад’ не хлади!
Гледам и мислим...думам у глави,
мој брат је људи, женскарош прави!
Па се ето надам, да гени раде...
И не пада далеко ИВЕР ОД КЛАДЕ!!!
