СУНЧАНИ СОНЕТ
Изгрејало јутро, сунчан дан се смешка,
кроз капљице росе љескају светлаци.
Oкреће се опет небеска вртешка,
док у сусрет ветру путују облаци.
У очима искре, лица миљем зраче,
састају се блиски у нежности складе.
Намере им добре а душе прозрачне,
са вером у живот, срца пуних наде.
Свуда цвркут птица, светлост јарка пршти!
У радост се сушту преобукли дани.
Довољно је ове лепоте прегршти
да би људи били срећни, насмејани.
Све је живо, топло, љубављу се зари.
Огрејани то су, сунца неимари.
