Разговор с поводом

Душица Ивановић са својом новом књигом, фото: Зоран Вујновић

 

Из штампе је управо изашла књига за децу „Љубав је плава шкољка у којој станује небо“, аутора Душице Ивановић, а издавач је Удружење самохраних родитеља и породица деце са инвалидитетом „Плава шкољка“.

Уредник редакције Књижевне радионице Кордун је поводом овог наслова разговарао са аутором.

 

4. јануар 2021. на линији Вест Честер (САД) – Панчево (Србија)

 

КРК: О каквој књизи је реч?

 

Пред нама је књига која је плод љубави, разумевања, несебичности и вере у добро.

Од првобитно замишљене књиге песама за децу и о деци, моја идеја је израсла у нешто много веће. То се не би догодило без њихове подршке и помоћи. Због тога, свима који су се великодушно одазвали позиву да својим учешћем у стварању ове књиге помогну удружењу „Плава шкољка“, од срца захваљујем.

 

„Љубав је плава шкољка у којој станује небо“ је и назив књиге, и њен мотив, и моја инспирација, али се надам да ће сада, када је књига пред читаоцима, постати и више од тога: позив да се упознамо, зближимо, заволимо. Да, пре свега и изнад свега, сазнамо какве бисере чува и негује „Плава шкољка“ и како можемо и сами да постанемо део лепоте коју они негују. Да видимо оно што се голим оком не види, али се осећа - љубав која нема граница и која не поставља услове. Да негујемо лепоту, машту, креативност и разумевање без предрасуда. Да подржимо све породице и све плаве шкољке, које из тврдог оклопа наметнутог здравственим проблемима, рађају најблиставије бисере.

 

КРК: Шта вас је највише инспирисало да урадите ову књигу?

 

Деца, бисери „Плаве шкољке“, и њихове породице, као и несебичан рад оснивача и председника удружења Надице Блажић, инспирисали су ме да пишем песме за децу. Потреба да нагласим мото „Плаве шкољке“ да култура припада свима је била додатни јак мотив. Људима са инвалидитетом, а посебно деци у развоју, неопходно је да остваре своје потенцијале, да се опробају у уметности, или да једноставно уживају у благотворном деловању које уметност има на свако људско биће.

 

КРК: Јесте ли имали сараднике?

 

Надица Блажић, оснивач и председник Удружења самохраних родитеља и породица деце са инвалидитетом „Плава шкољка“, била је од самог почетка незаменљив сарадник. Упознала ме је са децом и родитељима, као и са радом удружења. Била сам њихов гост, одомаћила сам се брзо у амбијенту у коме царује радост и лепота дечјег осмеха, где се стално нешто ствара. После тих сусрета, стихови су се сами рађали, из мене је текла бујица речи, будило се поново у мени дете и сама сам била изненађена како сам лако и природно ушла у то стање и расположење.

Уз помоћ арт терапеута Милкице Вулетић, цртачка група је направила фракталнне цртеже, који су постали илустрације за нашу књигу.

Незаменљива помоћ је стигла од несебичног Радислава Јовића, песника за децу и техничког уредника књиге.

Песник и композитор Јовица Илић из Радовиша у Македонији је написао музику за две моје песме и ми их сад певушимо, док се снимци врте на Јутјубу и доступни су свима.

 

Јовица Илић

Јовица Илић

Весна Здихан, моја сестра, која се фракталним цртањем у групи Милкице Вулетић бави већ годинама, осмислила је корице књиге. Књижевница Гордана Влајић је написала уводну реч.

Мој супруг Зоран Вујановић ме је, као и увек кад пишем, одменио у већини кућних обавеза и подржавао од почетка до краја.

 

КРК: У књизи има више аутора, чије су песме заступљене?

 

Сви песници којима сам понудила да буду приложници у овој књизи, одазвали су се с радошћу, тако да ова збирка, поред мојих песама, укључује стихове осам врхунских песника за децу из Србије и Канаде: Љубивоја Ршумовића, Миодрага Јакшића, Гордане Влајић, Мирјане Булатовић, Радислава Јовића, Радмиле Караћ, Верице Преду, Данијеле Мрдак и Гордане Јеж Лазић.

Посебно место у књизи имају две младе песникиње, два бисера „Плаве шкољке“, Ана Јовчић и Софија Тасев. Због њиховог првог представљања сам посебно срећна. Надам се да ће појављивање у овој књизи обема отворити врата у свет поезије.

 

КРК: Заиста импресивно. И, на крају, колико можемо схватити из нашег разговора, књига има хуманитарни карактер. Коме је конкретно намењена?

 

Цео овај мали издавачки подухват је хумантарне природе. Целокупан приход од продаје књиге намењен је Удружењу самохраних родитеља и породица деце са инвалидитетом „Плава шкољка“.

 

Сви сарадници и приложници су радили с радошћу и без надокнаде. Ја сам платила трошкове штампања.

 

Књига је посвећена „Плавој шкољци“ и њеним бисерима. Намењена је деци свих узраста, али и одраслима који воле поезију.

Целокупан тираж од хиљаду примерака поклањам Удружењу самохраних родитеља и породица деце са инвалидитетом „Плава шкољка“. Уверена сам да ће тај поклон учинити много више него једнократна финансијска помоћ.

Али, ова књига, у исто време, служи као позив да се финансијски помогне да сан о Кући наде у Бањи Ковиљачи постане стварност. Она је поклон свима онима који помажу да се изгради кућа, која ће овој деци омогућити редовну рехабилитацију.

Промотивни плакат за Кућу наде

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: