PATER FAMILIAS

(Милош Николин: Пет годишњих доба марвеног доктора, Албатрос Плус, Београд, 2020)

 

Један од романа који се у овом тренутку налази у ширем избору за НИН-ову награду године јесте и Пет годишњих доба марвеног доктора Милоша Николина. Роман је својеврсна новела о оцу, пандам Јесени патријарха Г. Г. Маркеса, а у националним оквирима и поетичкој равни најближи Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанског. Аналогно насловима ових великих романа, Пет годишњих доба марвеног доктора јесу једна временски тачно одређена повест, својеврстан поетички хронолошки преглед (и претрес) живота и рада дипломираног ветеринара Бошка Николина.

Поступком кружне структуре, од спровода, ретроспекцијом, до опроштајног говора Николе Николина на сахрани, дат је низ виртуозних слика из живота једног човека који проживљава и свој и народни живот да би симболично напустио свет на Ускрс 1999. године када се завршава и постојање једне државе. Оно што се сажето ишчитава из опроштајног говора у епилогу књиге, у роману је опширним визионарским стилом испричано попут могуће духовне интроспекције сина у очев живот. Поступак онеобичавања и реченице и слике стварности, донео је многа естетски одлична решења у синтакси романа која тече попут незаустављиве реке сакупљајући са околних обала слике из живота сремског села и његових сељака и сточара. Бошко из Војке је онај марвени доктор кога се неће сећати једино по броју лечених и излечених животиња већ и по „дубини разумевања живота и проблема“ сремских сељака, као и по његовој „свесрдној вољи и жељи да им помогне“. Отуда је и „пучка литургија“ која се отегла током целе седмице и ускрснуће доктора након смрти, у складу са његовим посвећеничким бављењем послом неге и лечења животиња. О њему би, каже писац, многи рекли да га „познају у душу“, али када би се мало замислили схватили би да га нису познавали и да је био „непрочитана књига“, уз то још и „онако крупан и тром, са шифоњерском постојаношћу својих стотину килограма пролазио је кроз њих као пролетњи лахор“. Тај парадокс контраста физичког и духовног у лику једног човека, метафорички је и сама слика тела и душе овог породичног романа, где би тело била структура у којој се пребира као по гардероберу како би се нашла одећа, обућа и предмети марвеног доктора, а духовно би било оно идејно, метафизичко и трансцендентно у којем главни лик попут лахора за живота и после њега пролази кроз свет, кроз смрт, кроз људе, кроз једну историјску повест. Пет годишњих доба стало је у овај невелики роман описујући живот индивидуе посвећене колективу, уједно нам приповедајући и о протоку колективног времена у границама државе које су се мењале с времена на време и са собом носиле обликовање живота људи.

Исписан усложњеним синтаксичко-ритмичким стилом који се огледа пре свега у дугим реченицама испуњеним синтагмама песничко-сликарске виртуозности, роман Пет годишњих доба марвеног доктора, окарактерисан од стране рецензената као најинтимнији и најтрагичнији Николинов роман – улази у ред изузетних српских романа који на најбољи начин показују висину наше романескне књижевности. Никако необичан за савремено доба, овај роман је слика положаја човека у народу којем припада. Обојен фолклором, одличан је пример прекомпоновања личне стварносне грађе у романескну повест. У тој универзалности идеја и порука које носи добија своју пуноћу и значај позивајући нас на нова ишчитавања и нова откривања слојевитих значења којима је испуњен. Роман Пет годишњих доба марвеног доктора М. Николина захтева посвећеног читаоца спремног да зарони у магијски реализам наших епоха и да отуда изађе богатији за једно животно искуство – овог пута за искуство марвеног доктора.

Аутор: Милица Миленковић 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: