О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


СОРАБИ У ВАНВРЕМЕНУ - ОДЛОМАК 4

Верица Жугић




У том размишљању, у  бунилу и страху, да буде још горе, он осети и како му неко просто дува, дише за вратом. Премре од страха. Нежан додир донесе убрзан рад срца, јер само је осећао, а ништа није видео. Зачу нешто налик  звуку свирале, тако нежан и опијајући тон, измешан с мирисом багрема. Коначно и грч мало попусти. Шта год да је, спреман сам, помисли. Ако човек на  нешто тако непознато може бити спреман...


фото: balkanskageopolitika.com
Потом некако одјекну глас, необичан, ни мушки ни женски, звонак, неприродан. Но, није разумео ни речи, нити је могао да оцени одакле долази и ко им се то обраћа. А, онда као да се земља почела окретати, ваздух испред њих згушњавати, магла да се прст пред оком није могао видети. У наредном тренутку пред очима му се размота нешто попут белог платно од облака, на коме се почеше ређати слике. Слике непознатих педела, прерастоше у покрете. Он, престрављен, угледа људе који прилазе. Шта ли је ово, помисли- чистилиште, пакао? Даље нећу видети, срце ће стати, и ово је превише! Али шта све срце једног човека може да преживи, јадни Димитрије није био ни свестан. Осети да му се уши затворише неким поклопцима, али то беше све, без  бола који је очекивао. Тада до њега допре јаснији одјек гласа, и речи које је разумео.


-Ово је почетак путовања... Ово што ћете видети, част је. Само једном се пружа. Некад изабрани смртник не испуни захтеве који се од њега очекују. Што значи да над људима имамо моћ, али не потпуну. Своју судбину ипак сами људи кроје. Један народ је изабран и један ће остати...


А онда се једна реч просу  као отпевана, одјекујући кроз пустару рашчлањена у слогове-СО-РА-БИ...


…Некада давно, негде у Индији, преко Тибета и Кине, њеног приморског дела, па све до Сибира, живео је такозвани српски народ, са главним градом Сербиkом. Ко је решен да  тражи колевку, ту ће је наћи. Одатле потекоше Срби, први народ словенски, од ког касније настадоше Чеси, Руси, Словаци, Пољаци, Бугари, Лужичани...  Сораби, да… Не знате ви да је име Србин најстарије и дубоко укорењено међу свим Словенима. Не знате да су их тим именом  звали Грци и Римљани још од седмог века пре Христа… Беше то највећи народ после Индуса. Словени су осталим народима дали реч. 


Необичан глас текао је попут речне бујице, приповедајући причу тако да су се након сваке изговорене речи међу облацима стварале слике зачињене бојама, мирисима, укусима ретких радости и честих мука… Похватати све испреплитано, било је немогуће. Глас је мелодично настављао да приповеда, не хајући за страх и неверицу онога који је слушао.


фото: intermagazin.rs
Ваздухом се котрљала прича о небеском народу... Прича у слици. И то је речено, видеће прошлост преко будућности, видеће патњу једног народа. Једног од најстаријих, највећих, а ипак, осуђеног на страхотна искушења. Анатемисаног неслогом, анатемисаног слабим памћењем, опроштајем који ће давати и коме треба и коме не треба...Слабим вођама који ће га уништавати и десетковати. Прича о једној борби која ће бити исписана и откривена, али и уништавана и заборављана... За порекло и корене неће бити спаса. Све, па и историју ће му узети. Једна паметарница биће вековима сакривана, у деловима показивана, а онда у целости откривена. Шта вреди, чак и кад цео свет схвати, поредак ће бити сасвим другачији, ни од какве важности за изабране. Можда за шачицу која ће се узнети одакле је и дошла- у небо... Једино краја нема. То је чаробни круг без прекида...


Димитрије слуша осећајући страх, не зна шта га је снашло, непрекидно у себи покушавајући да понавља молитву, да га нечастиви не поседне. А то што га беше заробило- не мучи га телесно, већ жели да га преобрази духовно, чини му се последњим делићима здравог разума. Чим су ту нечисте силе, јер се ничему другом то не може приписати, људско се биће мора бар покушати одупрети. Али, прича беше чудна, нешто га је вукло да помно слуша и он не виде друге могућности но да бар крајичком ока и ува остане у њој. Слушао је и гледао, као што деца слушају бајку кад су одрасли вољни да је испричају ваљано, уз мимику и звуке.



…Међу Србима је, не знате то, од памтивека, живело велико племе називано Рашчани или Раси, именом које потиче из Индије од речи Рашка, што означава рујно црвену боју, коју су Срби одувек волели.  Отуда су исконски Рашчани Црвени Срби. Ти Срби у време Херодота живели су у малој Азији и на Балкану у Тракији. По њима је и названа област Стара Рашка, у Тракији поред реке Рашке . Не знате ни да је народ, принуђен да се сели,  одлазио из матице и праћен тегобама, кретао  у више праваца - благим, ритмичким гласом приповедана је прича коју је Димитрије тако јасно и разговетно слушао.



фото:011info.com
Први огранак Срба иселио се из Индије у правцу Месопотамије, око реке Еуфрата и Тигра, где су основали своју нову Сабарску државу . Долазак Срба у Месопотамију десио се око три хиљаде година пре Христа. Чудиш се истини? Чудиће се и други, али тако је било. Први досељеници који су стигли у Европу задржали су се на Балканском полуострву, неки су, у мањим групама, отишли до Италије па чак и до Шпаније… Током великих прогона Срба, велик је број људи страдао. Други огранак Срба из Индије кренуо је према Каспијском мору и планинама Кавказа, где су основали домовину и назвали је Сербанија. Ту су се задржали неколико векова док их нису потиснули нови освајачи. Трећи српски огранак усмерио се поред китајског царства у правцу севера, где су основали државу Сирбидију, данашју Сибирију, чујете ли- три хиљаде двеста година пре Христа…Сораби…


Око краљеве постеље- иако би се то тешко могло назвати постељом- засветли камење. И чу се-јаспис и он заузе свој положај. А онда- сафир, халкидон, смарагд, сардоникс, садр, хрисолит, вирил, топаз, хисопрас, јакинит, аметист. Кад сваки дође на своје место, створи се као ореол који засветли. Краљ се још више уздиже, као на престолу. Димитрије му није могао видети лице, иако је највише тренутно желео да зна чује ли ово његов краљ и пријатељ? Да ли осећа и он исти страх и немир? Како ли краљ реагује на искушавање ђавола? Глас је настављао да жубори уједначено, мелодичан попут песме.


…Срби или како их називају Венди, прастановици су Европе од почетка историјске ере.  Кроз историју и многобројне чињенице, дођосмо и до данашњих подручја, до владавине првог цара династије Дрвенарових , Звонимира, који је дошао на ове просторе, борио се са Аварима, продро у Македонију, где је основао престони град Србицу, јужно од реке Бистрице, на граници Македоније и Тесалије. Престоницу касније сели у средњу Албанију на реку Десницу и назива је својим именом -Зворник. Морате памтити порекло душа ваших, Сорабских…Зато вас водим кроз време Сораба…Време Сораба… Сораба…


Глас је постајао све тиши, као да га је тле упијало, док сасвим не нестаде.


КРАЈ


фото: nekobitan.com



 



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"