ДВОРИШТЕ
Постоји једно двориште калдрмом поплочано
и једна зелена лоза ту расте
уз гелендере ка становима на галерији
где живе људи карикатуре
који вире кроз прозоре
поређане на њиховим собицама за самце.
Никад не гледају један у другог
само пиље у двориште кроз своје дебеле наочаре
и гледају лозу која неприметно пузи ка њима
У том дворишту нема голубова
ни врабаца
јер сви станари имају кастриране мачоре.
И уопште врло је тихо у том дворишту
само по некад поветарац нечујно
заљуља чарапе и гаће на жици
и миш случајно утрчи у двориште
и преплаши мачке.
Лоза у дворишту не рађа грожђе
то се деси једном у педесет година.
Онда роди црвено грожђе и мачке почну ноћу да лају.
Тад станари овог чудног пансиона за самце
почну да пакују своје велике кофере
облаче мантиле, стављају шешире
и ослањајући се на црне кишобране
полако одлазе.
Тад двориште опусти
и само црвено грожђе почне да опада
и разбија се о камен калдрме
стварајући бару црвене течности
Која се полако слива низ двориште
и разлива по улици
Миришући на рат ...
*
Кад је умро мој отац
избацивали смо из стана
његове личне ствари
ја и чобанин који је купио стан
неке излизане сакое
без боје
кошуље без душе
муштикле за остављање пушења
и по неку кап кафе
са стола, која му је била све ...
Чобанин се знојио, било му тешко
што избацује нечији живот у контејнер
ја сам рачунао, обући ће неко
а знао сам да нико неће
јер из ствари гледа покојник
који из џепа сакоа вади ментол бомбоне
и трпа у уста
То је радио увек, од кад је престао да пије
и није дозвољавао ником
да пожели да било шта буде другачије
Чобанин је после отишао на јањетину испод сача
ја сам купио кесицу ментол бомбона
сео на степениште солитера у којем је стан
који је сада туђ
Сачувао сам само једну свилену браон кравату
са две бордо пруге уздуж
било ми жао да заврши у контејнеру
Пребацио сам је преко дебеле гране једног платана
кесу бомбона ставио испод, уз стабло
Сутрадан ујутро, затекао сам малолетну наркоманку
из комшилука
како виси са гране, обешена о кравату
и буљук деце која се гађају тврдим, зеленим ментолкама
кријући се једни од других иза тела обешене девојчице
заљуљавши га по некад
као крпену лутку
док јој је кошава носила косу на очи
баш као да зна, да она не сме све то да види
већ да и даље сања свој нестварни сан ...
*
Откад си отишла
ја се дружим с пацовима
на мојој малој мансарди
Фарбам их у разне боје
и износим у парк испред зграде
Деца се радују и играју с њима
Јуче сам се сетио твог плишаног меце
којег си пригрлила с обе руке
не дајући га ником
као свако дете које себично воли
Синоћ је неко покуцао на моја врата
био је то он
стар, са штакама, без једне ноге
Погледао ме кроз своје округле наочаре
и рекао: Она је ...
Одједном су увенуле све моје мушкатле
на малој тераси која гледа на кровове града
и сиве голубове расуте по њима
Опали цветови направили су црвени покров
Јутрос сам своје пацове обојио у црно
обукао црно одело, и изашао с њима у парк
Деца су се разбежала од нас
оставивши мали гроб од камења
с дрвеним крстом забоденим у њега
који је пао у страну, као ти некад давно
кад си пала с тротинета и раскрварила колено ...
