У МОЈИМ ОЧИМА
Сто лица,
петсто,
хиљаду
промичу преда мном.
Нека се одмах губе,
друга се задрже дуже.
Снагу су ми разбили
у комаде,
веру и наду у парампарчад,
љубав у хиљаду делова.
Твоје лице у мојој глави
станује.
ЧЕКАЈУЋИ М.
Буди ноћас онај којег ћу да волим,
веруј све што кажем да казујем теби,
веруј кад љубим те, да о теби мислим
и воли ме јако и не сумњај ништа:
Буди ноћас онај којег ћу да волим.
А ја ћу ћутати чекајући њега и
кратити ноћи с тобом, пролазником,
нису моје речи упућене теби,
неће моје срце припадати ником
и док чекам њега и за њим ја жудим:
Буди ноћас онај којег ћу да волим.
Веруј док те моје руке топле грле
да је моја душа опијена тобом
и опчињен тако воли ме док горим:
Буди ноћас онај којег ћу да волим.
И видети нећеш док ме силно желиш
да су моје очи обојене сетом
и да сенка таме у њима се скрила,
чекајући њега с тобом тугу гушим:
Буди ноћас онај којег ћу да волим.
ЗНАК
Дођи
и воли ме, онако,
како само ти знаш,
остави пољупца траг
на телу врелу.
Љуби ме, грли ме,
узми ме целу,
пољупцем утисни
невидљиви жиг
на рамену моме,
за који знаћемо
само нас двоје...
Дођи
и воли ме страсно
и дивље, а нежно у исти мах,
онако, како само ти умеш.
Дођи
и остави на мени знак...
УЧИНИ ДА ЗАВОЛИМ ВЕНЕЦИЈУ
У Венецији увек пада киша,
много је туриста који кисну.
Кинези са жутим и црвеним кабаницама...
Киснем док једем сладолед
гледам оне куће од картона
чији је само предњи зид од цигле,
тако су направљене због тежине.
Пропадају стабла из далматинских шума...
Гледам Santa Maria della Salute
преко пута и питам се што је увек
затворена кад сам ту и распршише ми
илузију о Мосту уздаха, замишљала сам
да је то неко романтично место
где се волело двоје младих.
То је мост на којем су се чули уздаси људи
које су мучили у оближњем казамату.
Страх ме све оне воде около
потопиће киша Венецију
док сам још ту...
Покупих на брзину маску за успомену
и ланчић са привеском од Мурано стакла.
Укрцах се у бродић и срећна искочих на копно.
А ти сад кажеш да машташ целог живота
да се љубиш на киши са женом коју
прижељкујеш, какву још пронашао ниси,
баш у тој Венецији коју волиш.
Поведи ме у Венецију,
учини да је заволим!
Можда ће сијати сунце,
можда ће с тобом све бити лепше.
Поведи ме и ако киша пада.
Учини да заволим Венецију...
Леонид Афремов: плес на киши
