О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


РУСИЈА КАКО САМ ЈЕ ДОЖИВЕО

Симо Јелача

РУСИЈА КАКО САМ ЈЕ ЈА ДОЖИВЕО


У Русији сам боравио осам пута, између 1971. и 1978. Сваки од ових боравака односио се на пројекте према којима смо технолошку опрему набављали од тадашњег Совјетског Савеза и сваки пут је боравак трајао недељу дана. Радећи на пројектима са совјетском опремом доживео сам високо професионално признање њихових еминентних стручњака, чак сам добио и признање Совјетске академије наука, али све ово није предмет овог рада. То је само за моје представљање. Како сам сваки пут имао слободан дан за посете галеријама, музејима и другим знаменитостима, добио сам прилику да боље упознам Русију и њихова достигнућа. Све време проводио сам са професионалним људима, што ми је дало прилику да стекнем властити кредибилитет у њиховој стручности и људском карактеру. Уз све што сам доживео у Москви и Санкт Петербургу. Одушевљен сам Петербургом и остаје ми у најлепшим успоменама за цео живот. Служио сам се и са најновијим информацијама са Интернета.

 

Међу првим местима која сам посетио била је Третјаковскаја галерија (Павел Михаиловицх Третјаковски). Третјаковскаја галерија је музеј ликовне уметности у Москви, једна од највећих уметничких образовних институција у Русији. Основана је 1854. године. То је галерија слика познатих руских мајстора, изванредна институција за очи посетилаца. У време моје посете садржала је скоро 2.000 експоната, од чега 1362 слике, 526 цртежа и 9 скулптура. Данас се наводи да иста галерија има четири хиљаде експоната.

Третјаковскаја галерија у Москви је духовно средиште визуелног стваралаштва Русије. Чува оно најбоље што је Русија створила, од врло мало икона до стварања савремених сликара и вајара.

Сви који су мало заинтересовани за руску уметност и сликарство чули су за Третјаковску галерију (Државна галерија „Павел Третјаковски“). Свако ко дође у Москву, чак и на кратко, мора да посети ову чувену галерију. Овде се налази једна од највећих и најопсежнијих колекција руске уметности.

У овој галерији можете видети много тога - од јединствених руских икона до реализације савремених сликара и вајара. Галерија је посебно поносна на уметничка дела која улазе у златни фонд руског и светског сликарства. Дела Рјепина, Серова, Врубела, Крамског, Шишкина, Левитана и многих других сликара, многима позната по многим репродукцијама, овде се могу видети у оригиналу. Немогуће је говорити о руској култури, а да не помињемо Третјаковску галерију. То је један од духовних центара њихове земље, јер чува оно најбоље што Русија има. То је најбогатија колекција слика из друге половине 19. века, којој нема равне. Галерија је позната по сликама Перова, Левитана, Гее, Врубела, Саврасова, Куингије, Серова, Васневцова, Сурикова и Рјепина, који је такође био оснивач Третјаковске галерије. Овде су наведена врхунска достигнућа златног доба руског сликарства.

После октобра 1917. године, галеријска колекција допуњена је национализованим колекцијама и делима савремених сликара. Ова платна илуструју развој совјетске уметности, њене званичне токове и нелегалну авангарду.

Галерија трезора наставља да попуњава свој фонд. Почетком 21. века отворено је одељење за савремену уметност у које стижу дела савремених сликара. Поред слика, галерија поседује вредну архиву рукописа и велику колекцију руске графике и скулптуре. Богата колекција древне уметности и икона једна је од најбољих на свету. Основао га је П.М. Третјаковски. После његове смрти, ова колекција се састојала од око 60 уметничких предмета и сада има око 4000 експоната.

Галерија Третјаковскаја добила је име по колекционарима, браћи Павелу Михаиловичу и Сергеју Михаиловичу Третјаковском, који су 1892. године Москви поклонили своје колекције слика. Након национализације 1918. године, ушли су у галерију и колекцију уметничких дела из различитих музеја и приватних колекционара. Галерија фонда (преко 45.000) слика, графика и скулптура руске и совјетске уметности путем куповине се непрестано повећава. Нарочито богате колекције икона (11-17. Век) и збирке руског сликарства од средине 18. до почетка 20. века. У оквиру галерије, која уз научну делатност интензивно популарише ликовну уметност, налази се богата библиотека, фототека, архива и рестаураторска радионица.

 

Затим сам посетио галерију у којој је једина слика битке код Бородина, постављене на кружном зиду дужине 118 метара, да дочара битку између Наполеона и руске војске, две војске суочене на огромном простору руске степе, Наполеонов освајач и Руска, отаџбинска, под командом генерала Кутузова, коју жели да брани по цену преживљавања. Слика је постављена тако да се виде обе војске, њихову пешадију, коњицу и артиљерију, на удаљеност од тридесетак километара у свим правцима. Поред војске, сеоске куће су у пламену и поља жита која су нападачи спалили. Пред посетиоцима, стојећи на повишеном подијуму, у средишту сале, на дну слике постављени су запаљене греде запаљених кућа и стварни снопови жита, тако да дочарају реалан амбијент. Утисак је употпуњен парфемским мирисима паљевине, што посетиоцу даје јединствени утисак какав нема нигде другде на свету. Бородинска битка је дело без премца уметничке вредности.

Микхаил Илларионовицх Голенизов Кутузов (1747-1813) генерал-фелдмаршал, главни заповедник руске војске током Отаџбинског рата 1912. Рођен је у Санкт Петербургу, а детињство је провео у Пскошчини, где су његови преци живели у 16. веку. . Његов отац, Илларион Матвеевицх Голенсчев-Кутузов, био је поручник-инжењер, који је командовао војском у време А. В. Суворова. Михаила Кутузова прославио се је као руски херој Отаџбинског рата 1812. године, први витез који је добио орден Светог Георгија.

Посебно ме је импресионирао московски Метро, ​​​​чије су станице огромне сале, са осликаним зидовима и плафонима, каквих  нема нигде у свету. Московски метро свакодневно превози око девет милиона путника, а најдужи временски размак између два воза на истој линији, у време највеће гужве, износи до 90 секунди. По мом утиску, московски метро је најбоље масовно склониште за случајеве атомског рата. Московски метро има апсолутну чистоћу, без отпада, а трошкови превоза су врло ниски, доступни свим слојевима становништва. У Метроу је забрањен улаз за пијане особе, а прекршиоци се кажњавају на посебан начин, истицањем њихових фотографија у свим превозним средствима Москве, што је врло ефикасно.

Московски метро је шести у свету по интензитету употребе, после Пекинга, Токија, Шангаја, Сеула и Гуангзоуа. Прва линија пуштена је у рад 15. маја 1935. године и ишла је од станице Соколники до културног парка. Систем се састоји од 13 линија, укупне дужине 350 км, са 207 станица, од којих је 44 класификовано као културно наслеђе, а 40 су споменици културе. Укупно је запослено 45.000 људи који се свакодневно надопуњују.

 

Провео сам кратко време на Девичанском гробљу, где су сахрањени руски песници, а тамо је сахрањен и Никита Хрушчов.

Бољшој театар (у преводу значи Велико позориште) је историјско московско позориште, које је саградио архитекта Осип Бове, у којем се одржавају представе балета и опере. То је једно од најбољих позоришта на свету. Оснивач је Балетске академије, водеће светске балетске школе.

Позориште су основали принц Петар Урусов и Михаил Мадокс 1776. године. Данашња зграда Бољшој театра саграђена је 1824, замењујући зграду Позоришта Петровка која је изгорела 1805. Ову нову зграду дао је архитекта Андреј Михаилов.

 Између осталих, посетио сам и Останкино и живописно Подмосковље и прошетао до Универзитета ‘’Ломоносов’’. Посетио сам и Кремљ са Црвеним тргом и посетио храм Василија Блаженског.

 

 После Москве отишао сам у Санкт Петербург спаваћим возом. Санкт Петербург, где сам први пут посетио „Ермитаж“, највећа је галерија на свету, са преко три милиона слика. У свету она нема сличну галерију, ни по величини, ни по квалитету градње. Наравно, немогуће је све видети за два до три дана посете, али довољно да се доживи јединствени утисак, пре свега делима сликара италијанске ренесансе и француских импресиониста. Углавном су то колекције Петра Великог, који је путовао по свету и куповао највреднија уметничка дела познатих мајстора.

Ермитаж је најважнија уметничка галерија и музеј читавог човечанства, људске историје и културе. Његове колекције изложене су у шест зграда, међу којима је главни „Зимски дворац“, који је био резиденција руских царева. Главне одлике Ермитажа су колекције западне уметности, дела Микеланђела, Буонаротија, Леонарда да Винчија, Петера Поле Рубенса, Антонија ван Дајека, Рембранта, Николе Посена, Клода Лорена, Зимског замка Антоан Вето, Ђованије Батисте, Каналета, Антониа Кано, Огис Годар, Клод Монее, Камала Писара, Пиере Огис Реноир, Паул Цесар, Винцент ван Гог, Пол Гогене, Пабло Пикассо и Анри Матес.

У колекцији се налази и накит од злата и филиграна.

Катарина Велика започела је колекцију 1764. године, купивши 250 слика европских мајстора. Дала је задатак тадашњим амбасадорима широм света да купују најпознатија уметничка дела. Катарина је дала име Ермитаж, а исто име дала је и приватном позоришту изграђеном у непосредној близини замка 1785. године.

Занимљиве чињенице о Русији и руском народу:

Русија (Руска Федерација), је савезна држава која се простире на огромним пространствима Источне Европе и Северне Азије.

- Име Русије потиче од древне нације Руса, групе Варјаг (могући шведски Викинзи), која је основала Кијевску Русију.

- Русија је по броју становника седма држава на свету.

- Русија је 2010. имала 141,9 милиона становника, а у поређењу са 1993. годином, становништво се смањило за 6,6 милиона.

- Русија је мултинационална држава, према попису становништва из 2002. године, у Русији живи 180 националности.

- Руски језик је високо доминантан, а користи га 98% становништва.

- Руски је један од 5 најраширенијих језика на свету.

- Са површином од 17.075.400 км2, Русија је највећа држава на свету. Само сибирско подручје има 9,7 милиона квадратних километара, што чини 9% укупне копнене површине.

- Површина Русије је нешто већа од патуљасте планете Плутона.

- Територију Русије запљускују морске воде. То су: Балтик, Бело, Барентс, Карско, Море браће Лаптев, Источни Сибир, Чукот, Беринг, Охоцк, Јапанско, Каспијско, Азовско и Црно. (Руско језеро се зове Каспијско море). То је језеро које није повезано ни са једним другим морем или океаном.

- Бајкалско језеро је најдубље језеро на свету и највећи резервоар слатке воде на планети Земљи.

- Постоји терен који повезује два мора и два океана, а раздваја две државе, два континента и два полуострва. То је Берингов мореуз. Повезује Чукотско и Берингово море, као и Северни ледени океан и Тихи океан, истовремено делећи Русију и САД, Азију и Америку, полуострво Чукотка и Аљаску.

- Најкраћа удаљеност између Русије и Америке је 4 километра.

- Уралски планински ланац, који Русију раздваја на европски и азијски део, најстарији је планински ланац на свету.

- 16. јануара 1820. године Руски истраживачи Тадеус Белингхаусен и Михаил Лазарев открили су Антарктик.

- Најнижа температура у Русији измерена је у басену Ојмакаконско-Верховна (Јакутија, Сибир), око -70 степени испод нуле.

- 25% шума на свету је у Сибиру.

- Русија има најдужу границу на свету, граничи се са 14 држава: Азербејџан, Белорусија, Кина, Естонија, Финска, Грузија, Казахстан, Северна Кореја, Летонија, Литванија, Монголија, Норвешка, Пољска, Украјина.

- 75% руске територије је у Азији.

- Волга је најдужа река у Европи, дугачка 3.534 километра.

- Западна Сибирска низија је највећа равница на земљи.

- Руска државна библиотека је највећа у Европи и друга на свету, после Конгресне библиотеке у САД, налази се у Москви, а основана је 1862. године.

- У Русији постоји око 600 универзитета.

- У мају 1990. године руски лист Комсомолскаја правда продао је највећи број примерака на свету, чак 22 милиона.

- Дмитриј Иванович Менделејев био је руски хемичар, познат као један од двојице научника који су створили Периодични систем елемената.

- Отац модерне телевизије био је руски инжењер електронике и проналазач Владимир Зворикин који се доселио у САД 1919. године.

- Руски научници су изумели ТВ, електронски микроскоп, хеликоптер, бомбардиер, видео снимач, фотографије у боји, бензински мотор, комбајн, пиштољ, синтетичку гуму, радио, бушилицу, пројектор, електричну подморницу, детерџент и многе друге ствари.

- Јуриј Гагарин је први космонаут који је ушао у орбиту Земље.

- Руски астронаут Сергеј Крикалев поставио је светски рекорд боравка у свемиру - тамо је непрекидно провео 803 дана.

- Само у Санкт Петербургу постоји 221 музеј, 2.000 библиотека, преко 80 позоришта, преко 100 концертних сала и велики број културних институција. Санкт Петербург је најсевернији град на свету са популацијом од преко милион становника.

- Санкт Петербург се налази на 101 острву. Ова острва повезују, у ужем подручју града, 363 моста, а ако се узму у обзир предграђа, има их 578. Овај број не укључује мостове на територији предузећа и железничке мостове, као ни дрвене мостови у парковима и преко канала. Да су бројали, број мостова у Санкт Петербургу би прешао на 1000.

- Москва је лука од пет мора. Постала је то захваљујући каналима.

- Канал назван Москва, изграђен 1933-1937 (повезује реку са Москвом и Волгом), трансформисао је руску престоницу у луку три мора: Белог, Балтичког и Каспијског. Волга-Доњски канал Москва повезан је са још два мора - Азовским и Црним.

- Московска подземна железница свакодневно превози око девет милиона људи.

- Период чекања на два воза у станици метроа у Москви краћи је него било где у свету. Следећи воз чека највише 90 секунди.

- Унеско је 2012. године град Јекатеринбург уврстио на списак дванаест идеалних градова за живот.

- Русија има најмање 15 тајних градова. Нису приказани на мапама и нема путоказа.

- Московска катедрала Христа Спаситеља са 105 м висине, највиша православна црква на свету.

- Иако хришћани чине велики део становништва, Нова година је много већи празник од православног Божића.

- Према легенди, Руси су изабрали хришћанство, а не ислам, јер нису желели да се одрекну алкохола.

- Русија држи половину светске залихе високо обогаћеног уранијума, која износи 695 тона. Друге су Сједињене Државе које поседују 604 тоне.

- Руски гасовод и други цевоводи имају укупну дужину од 259.913 километара, што значи да могу да окруже Земљу шест пута.

- Руске резерве природног гаса еквивалентне су 13,2 милијарде олимпијских базена.

- Русија је други највећи извозник нафте на свету.

- Транссибирска железница, најдужа железничка пруга на свету, дуга је 9.288,2 км.

- Иван Грозни није био тиранин. Владао је прилично у поређењу са европским колегама, убио је много мање људи.

Сваки владар из династије Романов оставио је свог наследника већој држави од оне коју је добио за време његове владавине.

- Русија никада није имала робове. Феудални период у Русији трајао је краће него у Енглеској па нису могли да развију ову навику.

- Изузетно богати становници Москве понекад се возе колима хитне помоћи како би избегли гужву у граду.

- Једну од најпопуларнијих рачунарских игара Тетрис створио је руски програмер Алексеј Пажитнов.


Отава, фебруар 2018 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"