ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА
Одлетјело девет младих птића
У свијет бијели, девет Југовића
У свијет бијели без гласа и трага
Одлетјело мајко мила драга
Одлетјело мајко мила драга
Соколића девет са твог прага
Запуцала пушка од душмана
Горјела је гора сваког дана.
Горјела је ватра сваког дана
Изгорјела девет љутих грана
Отјерала твојих девет птића
Твојих мајко девет Југовића.
Твојих мајко девет Југовића
Сања тебе мајко соколића
Сања тебе, лута по беспућу
Сања гору и гњездо у прућу
Одлетјело девет младих птића
У свијет бијели, девет Југовића
У свијет бијели без гласа и трага
Одлетјело девет мајко драга.
УМОРСТВО
Пре него ли убију човека
Исмејаваће духовност
Ругаће се хуманости
Трговаће моралом
Погазиће поштење
Забраниће достојанство
Пре него ли убију човека
Троваће ваздух
Продаваће шуме
Исушиће реке
Искорениће животиње
Уништиће планету
Пре него ли убију човека
Убиће човека
У себи
ГОЛУБОВИ
О, зашто ми дољећу голубови?
Што ја то имам? Што им могу дати?
Кисела киша пада, ноћни су сати
На рубу свијета, смог сурови.
Зар све су људи? Дал излаза има?
Цуре одсјечене земљине груди
Љета су врела! Суровија клима!
Голубови јече, писак ме буди.
Вјетрови их разносе понад града.
Крила им шуморе у немоћи!
Нестају шуме и наша нада:
Опор немир ћутим у самоћи!
