Када скинеш маску увече и одложиш је...
и скинеш кожу свакодневице,
оставиш је да виси преко столице у дну кревета…
Реци ми... шта ти остаје?
Гледаш ли своје руке... склопљене? своје лице, очи... у огледалу?
Када легнеш...
зажмуриш... на ком путу стојиш?
колико раскршћа имаш?
Где је твој све – мир?
Када молиш... да ли тражиш? или захваљујеш?
