KrkArt
САМО НЕМОЈ ТИ
Нека ме прате
ноћи што сам их
око твојих рамена обавијала
Нека се врате
жеље зарђале од чекања
Жудња
да ми малине и зреле смокве
изгњечиш по грудима
Нека ме прате
нека се врате
само немој ти
KrkArt
ПОДСТАНАР
Станујеш
у мојим сандалама
једеш ми
доручак
пијеш
моју поподневну кафу
грејеш се
у рубовима моје хаљине
спаваш
у чипки црне чарапе
ништа не плаћаш
дајем ти отказ
У НЕВРЕМЕ
Везем ти кошуљу
од уздаха
дарујем те сребром истине
спусти кофер
у коме ме носиш годинама
не покоравај се сили
моје летње хаљине
припи се уз мене
испод боје свитања
не мари
што над главом ми
прети конопац
кобног сусрета
долазиш ми у невреме
а тако си добродошао
Два кишобрана
Мрља смо
од блата на мантилу
нацртано срце
на замагљеном
стаклу аутомобила
покисли лист
на усамљеној клупи
отежала капљица
на рубу олука
и проклијала туга
мокре улице
што наслоњена
на дрворед
чека два кишобрана
да се врате
KrkArt
KrkArt
