МАЛИ БРАТ
Ja, мали брат, из Котора кога је сам цар Душан звао славним градом царства његовог, фрањевац и католик уградих данас задњи кам у цркву св. Пантократора господину краљу Стефану Урошу lll и његовом сину преславном господину краљу Стефану.. Заврших хра м Високи Дечани и ставих печат на себе. Сутра се може овештати храм …
Ставих печат на себе- од данас ће ме познати људи кроз вјекове не ко слугу Божјег фра Вита него ко Мајстора Вита градитеља которског...што да не градим и вјеру и грађевину...Уздижем ка небу..
Ја Вито Трифунов Чучо, опат цркве Свете Марије на Гурдићу, задужбини Јелене жене Стефана Уроша l- дједа Стефана Дечанског, више нећу бит познат по томе што сам извршилац тестамента доброг Обрада Десиславина Гамбе градитељ сребрног олтара над гробом Светог Николе у Барију поклона краља Милутина..
Слутим да ми се ни гроб неће знати кад се предам у руке Господу и не марим јер је ово најљеша захвалност Господу.
Хвала ти Господе, јер си ме удостојио да ти мојом руком сазидам дом, да се во Вјеки вјеков у њему пјевају псалми и чује молитва. И куд веће среће од те Господе?
Господе да си ме питао с чиме да ме дарујеш дар не бих знао …Не овакав дар...
Тако ја скупих по захтјеву Стефана ДЕчанскога мајсторе који знају ко и ја да чују што камен вели, да осјете жилу да га не повриједе већ да га обликују ко жену-неимаре- Храноја и БОгоја, Дражоја и Милка, Драгоша Ивановог Баранина, Которанина Петра Анђела, Задранина Петра Ловровог и Дубровчанина марка Маринова Гога. Петар је радио на изградњи цркве Светог Мартина а Анђело на изградњи Светог Влаха. Уткали од сваке цркве по мало у Високе Дечане, свод Свете Марије,елементе СВ. Трипуна...
Клесали су украсе док сам ја руководио изградњом. Узимали су кам ко жену. Миловали док не проговори. Док не гукне. Изучавали жилу , полако прелазећи руком преко ње...
Тек тада је кренуо рад и зној....
Добролепи подиже храм боголепом...
Осам љета се прашина вила над Деченима...магла од прашине док се камен клесао и уграђивао да се боголепом свиди.
Мој црни крстолики хабит са кордом сваког дана посатајао је бијел као да ми је самим чином градње прао гријехе. Ја црн, гријешан, молио сам Аве Мариа и Оченаш на круницу и кретао у работу још марљивије, јер зидам дом свом Господу, коме служим срцем и душом...И моја братија је здушно помагала... Осам љета прашине, туге и радости, ред камена ред молитве. Ред бијелог камена – Оченаш, ред црвеног-Аве Мариа...
Господе питам се, да ли је слуга Твој урадио кућу довољно добру за Тебе. Довољно пространу да ти много Христоликих приђе, да се покају, очисте, причесте.., помоле...захвале..причају с Тобом...
Да и боголепом буде по вољи....
Ето сад се враћам мојој малој браћи, захвалан и покоран и сестрама у самостану Св. Марије од Ријеке..
